Братина је у Палати Србија, поводом свечане најаве почетка друге фазе радова, истакао да се на тај начин стварају једнаке шансе за образовање, рад и покретање бизниса, али и јача конкурентност домаће привреде.
Министар је саопштио да ће у наредном периоду бити изграђено више од 3.200 километара оптичких траса, што ће покрити око 470 села у којима живи приближно 212.000 грађана, док је током прве фазе, која је почела у септембру 2022. године, већ постављено 1.600 километара мреже у 400 насеља.
Према његовим речима, пројектом је обухваћено и увођење интернета у 700 основних школа и истурених одељења, а очекује се да сви радови буду завршени до септембра 2027. године.
Братина је истакао да ће од Аде и Сенте, преко Рековца, до Трговишта и Сурдулице, бити обезбеђен брзи интернет у сваком кутку наше земље.
Он је упутио позив свим локалним самоуправама да се прикључе напорима ресорног министарства и Владе Србије у дигиталној трансформацији и изградњи бољег животног стандарда за грађане руралних подручја.
Министар је додао да укупна вредност пројекта, који Министарство информисања и телекомуникација спроводи уз подршку Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WBIF), износи 142 милиона евра.
Регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан Матео Коланђели изјавио је да брзи интернет у руралним подручјима доноси економске шансе, поготово за мале бизнисе, и додао да су инвестиције ЕБРД-а у Србију, кроз приближно 400 пројеката од 2001. године, достигле 10 милијарди евра, од чега је половина усмерена за подршку малим и средњим предузећима.
Коланђели је нагласио да ће овај важан инфраструктурни пројекат помоћи малим и средњим предузећима да буду конкурентнија и успешнија, без обзира на то где се налазе.
Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева поручила је, у име Инвестиционог оквира за Западни Балкан, да је пројекат пример успешног партнерства Србије и Европске уније у модернизацији дигиталне инфраструктуре.
Халачева је истакла да се данас прави још већи искорак напред уз додатних 33 милиона евра подршке ЕУ и активирање зајма ЕБРД-а у износу од 100 милиона евра, што ће омогућити да се оптичка мрежа Србије прошири дубље у рурална подручја, где је повезаност најпотребнија.
Она је напоменула да је на хиљаде домаћинстава већ осетило бенефите овог пројекта, који отвара врата за нове послове, боље јавне услуге и подиже квалитет живота, и честитала на досадашњим резултатима у изградњи широкопојасне комуникационе инфраструктуре.
Градоначелник Крагујевца Никола Дашић изразио је задовољство чињеницом да је тај град укључен у овај пројекат, и навео да је Доњe Грбицe посталo прво село које је добило брзи интернет у оквиру прве фазе пројекта заједничке изградње широкопојасне инфраструктуре у руралним подручјима.
Дашић је указао на то да су радови планирани у осам других сеоских подручја, а брзи интернет добиће и седам школа из околине Крагујевца.
Дигитална инфраструктура није луксуз, већ основа за развој градова, општина и села, закључио је градоначелник Крагујевца.