Вујић је реаговао поводом саопштења врховног јавног тужиоца Загорке Доловац и Врховног јавног тужилаштва, након што Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије није усвојио извештаје о раду врховног јавног тужиоца.
„Одбор може да извештај усвоји или да не усвоји и то је право Одбора Народне скупштине.
У својој одлуци Одбор је јасно изнео примедбе на извештаје и истакао да они не пружају основне, неопходне податке за оцену рада како би се могли усвојити у складу са важећим законима Републике Србије.
Разматрање извештаја је право и обавеза Одбора, као и саме Народне скупштине, због чега изненађује реакција врховног јавног тужиоца, која на његову одлуку реагује увређено, уз инсинуације да је ово „дестабилизацијаˮ и „непримерени утицајˮ, као да Одбор и Скупштина немају право да расправљају, па и одбију извештаје.
Из саме одлуке Одбора јасно је да су у питању суштинске примедбе на извештаје.
Између осталог, примедбе укључују и одсуство јасних аналитичких података у вези са организованим криминалом, корупцијом, насиљем над женама и децом, успешности гоњења учинилаца кривичних дела и проценом трендова криминалитета у Србији.
Ове примедбе Обора су и захтеви јавности Србије, која такође очекује јасно и транспарентно извештавање о раду.
Не може се говорити о самосталности, а истовремено одбијати Уставом и законима прописане обавезе и одговорност.
Самосталност није привилегија, зато и јесте Уставом прописана обавеза врховног јавног тужиоца да за свој рад одговара Народној скупштини, а законом да подноси извештај скупштинском Одбору.
Такође, врховни јавни тужилац има обавезу да поступа професионално, одговорно и транспарентно.
Законом је прописана јавност рада како би грађани транспарентно и јасно били упознати са квалитетом рада јавног тужилаштва и његовим резултатима.
Само транспарентно и јасно представљање резултата рада јесте пут јачања поверења грађана у правосуђе.
Скрећем пажњу на то да се и у ЕУ извештајима захтевају јасни и мерљиви резултати рада тужилаштва.
Тако Европска комисија наводи за поглавља 23 и 24 постојање „недовољне транспарентности рада тужилаштваˮ и „недостатак поузданих квалитативних показатеља”, да GRECO у својим препорукама јасно наводи да је неопходно „јачање механизама одговорности и транспарентности тужилаштваˮ, док Венецијанска комисија наглашава да је „самосталност тужилаца нераскидиво повезана са њиховом институционалном одговорношћу према парламенту и јавностиˮ.
Истичем да су поштовање Устава, закона, институционална контрола, као и аргументована критика вредности којима држава Србија тежи као друштво у целиниˮ, наводи се у изјави за јавност министра правде.