Мали је, представљајући Предлог закона у Скупштини Србије, указао и на то да је пред посланицима и низ закона за наставак подизања животног стандарда и наставак инвестиционог циклуса који је започет 2019. године.
Први потпредседник Владе је навео да је у склопу буџета и „зелени буџет“ који садржи пројекте за заштиту животне средине, али и да први пут грађани имају могућност да шаљу сугестије, примедбе и постављају питања о буџету путем Портала budzet.mfin.gov.rs, те да предлог буџета прати и грађански водич.
Он је указао на то да смо, упркос изазовима, успели да остваримо раст између 2 и 2,5 одсто, подсетивши и на то да је прошле године Србија била трећа најбрже растућа економија у Европи.
Планови су, како је додао, да 2027. године српски БДП први пут у историји премаши 100 милијарди евра.
Према његовим речима, убрзани раст је донео отварање нових фабрика, радних места, сачувана је макроекономска стабилност, док се ниво јавног дуга одржава на око 43 одсто, што је дупло боље у односу на земље Европске уније.
Први потпредседник Владе је напоменуо да уз макроекономске параметре Србија бележи никада веће резерве злата - 52 тоне, више од 29 милијарди евра девизних резерви, незапосленост од 8,5 одсто и 51,5 одсто стопу запослености, уз стабилан девизни курс.
Он је најавио даље планове за развој, раст животног стандарда, пре свега кроз даље повећање плата и пензија, и то од 1. јануара 5,1 одсто за запослене у јавном сектору.
Мали је рекао да су у претходних годину дана, кумулативно плате у просвети порасле 28,6 одсто и 19,2 одсто у здравству, што је далеко изнад нивоа инфлације која је у октобру износила 2,8 одсто, да је просечна зарада у септембру износила 931 евро, а да ће до краја године премашити планираних 1.000 евра.
Паралелно са растом плата, рекао је он, планира се и раст пензија, и то 12,2 одсто у децембру чиме ће просек достићи 485 до 490 евра.
Мали се осврнуо и на раст минималне зараде која је у октобру повећана на 500 евра, док се у јануару очекује раст на 551 евро.
Он је прецизирао да је Предлогом закона о буџету за 2026. предвиђено 740 милијарди динара улагања у капиталне инвестиције што је 6,7 одсто БДП-а.
Од почетка ове године у Србији је отворено 57,3 километра нових путева, док је од 2013. године па до данас изграђено 608,7 километара, истакао је Мали, напоменувши да се ради и железничка инфраструктура, односно да ће након завршетка брзе пруге од Београда до Суботице, приоритет бити даља обнова и изградња пруге на деоницама Београд–Ниш, Ниш–граница са Северном Македонијом, потом пруга до границе са Бугарском те даља улагања у енергетику.
Према његовим речима, буџетом су предвиђена улагања у 30 образовних установа које ће бити обновљене или изграђене током наредне године, две установе социјалне заштите, радови на водоводним мрежама у 28 локалних самоуправа, даља инфраструктура која подразумева све што је потребно да се 2027. године Србија представи свету на Експо изложби.
Такође, како је рекао, на дневном реду Скупштине је и сет од 23 законска предлога Министарства финансија, међу којима су предлози закони о завршном рачуну буџета за 2024., пореских закона, закона о националном једношалтерском систему, закона за зелену транзицију, измене закона о тржишту капитала, о алтернативним инвестиционим фондовима, факторингу, е-фактурама и е-отпремницама.
То су реформски закони, веома важни за државу, који говоре о будућности и о томе на који начин се Србија позиционирала као атрактивна инвестициона дестинација, нагласио је Мали.
Први потпредседник Владе је оценио да буџет за 2026. представља снажан темељ за даљи раст економије, подизање животног стандарда грађана и модернизацију државних услуга.
Србија, како је навео, наставља реформе и инвестиције, како би грађанима и привреди обезбедила стабилност и предвидиву будућност.
Поред буџета за 2026. годину, Народна скупштина разматраће и предлоге одлука о давању сагласности на финансијске планове Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Републичког фонда за здравствено осигурање, Фонда за социјално осигурање војних осигураника и Националне службе за запошљавање, као и измене финансијских планова ових институција.