Ова област заузела је прво место на листи, где је, од четири препоруке из прошлогодишњег издања, у прве две остварен значајан напредак, а у друге две одређен напредак.
Као један од битних резултата у области дигитализације и електронског пословања, Савет страних инвеститора истакао је коришћење електронске идентификације грађана за потребе привреде, конкретно регистрације припејд корисника мобилне телефоније.
То је јединствена пракса да Влада даје бесплатно на коришћење дигиталну инфраструктуру за потребе даље дигиталне трансформације привреде.
Канцеларија за ИТ и еУправу је током ове године такође начинила и значајан искорак у дигиталној трансформацији увођењем првог асистента заснованог на вештачкој интелигенцији на Порталу еУправа, који грађанима пружа персонализовану и интерактивну подршку у претрази и коришћењу електронских услуга.
Други AИ асистент је развијен за потребе Министарства за бригу о породици и демографију и пружа информације корисницима у вези са новом услугом Алиментационог фонда.
Влада је усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције за период од 2025. до 2030. године која има за циљ унапређење и примену вештачке интелигенције у кључним областима, као што су образовање, наука, привреда и јавни сектор, при чему посебан акценат ставља на етичку, транспарентну и безбедну употребу ових технологија.
Србија се позиционира као један од лидера у области вештачке интелигенције, што је и препознато кроз председавање Глобалном партнерству за вештачку интелигенцију (GPAI).
У „Белој књизиˮ је значајно истакнута улога Националне платформе за развој вештачке интелигенције, која се налази у Државном дата центру у Крагујевцу, и њено проширење.
Канцеларија подсећа на то да је први суперкомпјутер у Крагујевцу инсталиран 2021. године и бесплатно је дат на коришћење привреди, стартап компанијама и научној заједници, док је у току инсталација новог суперкомпјутера, чије су перформансе седам пута јаче од постојећег.
Народна скупштина усвојила је нови Закон о информационој безбедности, који је усклађен са NIS2 директивом Европске уније.
Нови закон који предвиђа оснивање Канцеларије за информациону безбедност од 1. јануара 2027. године, до када ће њене послове обављати Канцеларија за ИТ и еУправу, такође редефинише статус оператора ИКТ система и уводи обавезу годишње процене ризика и пријаве инцидената у року од 24 сата.
Влада је усвојила и Предлог закона о размени података, докумената и обавештења у случају наступања привремене спречености за рад коришћењем софтверског решења „еБоловање – Послодавацˮ.
Предлагач овог прописа је Канцеларија за ИТ и еУправу на заједничку иницијативу Министарства финансија, Министарства здравља, Републичког фонда за здравствено осигурање, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарства привреде, уз подршку УНДП-а и НАЛЕД-а.
У претходном периоду Влада је започела рад на изменама и допунама Закона о електронској управи, док се у наредном периоду очекује и даљи рад на изменама и допунама Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању са циљем усклађивања овог прописа са еIDAS 2 уредбом Европске уније.
Ова регулатива донеће нам дигитални новчаник, који ће омогућити грађанима да своја документа чувају у електронском облику у апликацији која ће бити компатибилна са земљама чланицама Европске уније.
Директор Канцеларије др Михаило Јовановић истакао је тим поводом да је дигитална трансформација и даље један од стубова развоја Србије.
Јовановић је поручио да ће Канцеларија наставити да унапређује електронске услуге и дигиталну инфраструктуру, како би грађани наше земље и привреда имали још брже, једноставније и поузданије процесе у свакодневном функционисању.
Резултати остварени у претходном периоду показују да је Србија на одличном путу да додатно ојача своју позицију регионалног лидера у области дигитализације, закључио је он.