Старовић је, на догађају у Европској кући у Београду, у организацији Делегације Европске уније у Србији, рекао да поменути извештај пружа свеобухватан преглед напретка наше земље на путу ка чланству у Европској унији, додавши да Србија ове налазе не посматра само као формална запажања, већ као практичну мапу пута за конкретне активности и реформе.
Министар је навео да се Србија, када се говори о делу извештаја који анализира стање у економији, налази „између умереног и доброг нивоа припремљености“, са одређеним напретком постигнутим у неколико области.
Према његовим речима, иако су ови налази охрабрујући, они такође истичу потребу за континуираним напорима како би се побољшала економска конкурентност Србије, у потпуности интегрисала у унутрашње тржиште ЕУ и испунила очекивања европског јединственог тржишта.
Он је оценио да је напредак ка отварању Кластера 3 – Конкурентност и инклузивни раст – посебно добродошао, јер одражава континуирану посвећеност Србије економском расту, унапређењу конкурентности на тржишту и промоцији инклузивних могућности за предузећа и грађане.
Старовић је указао и на то да текући рад у Кластеру 2 – Унутрашње тржиште и Кластеру 5 – Ресурси, пољопривреда и кохезија – такође показује посвећеност Србије свеобухватним реформама и усклађивању са законодавством ЕУ.
Министар је додао да је још много посла пред Србијом и напоменуо да мора јасно да се укаже на чињеницу да годишњи извештај за сваку државу која је кандидат, па тако и за Србију, садржи две врсте оцене.
Једна је оцена напретка која је остварена у претходних годину дана, а друга је општа оцена припремљености државе кандидата за чланство у Европској унији, објаснио је он, указавши и на то да је, када се говори општој оцени спремности, Србија и даље најспремнија иза Црне Горе, и испред свих осталих кандидата.
Према његовим речима, о томе говори метрика која је просто исказана у самом извештају.
Старовић је поновио искрен став нашег руководства да Србија наставља да буде поуздан партнер Европске уније, посвећена убрзавању реформи и постизању резултата који нашу земљу приближавају Европској унији.
На данашњем скупу највише се разговарало о одрживости српских и европских ланаца снабдевања у секторима енергетике, логистике, саобраћаја и трговине, у несигурним временима каква су данашња.
У дискусији су, осим представника привреде, учествовали представници Савета европских пословних удружења и комора (CEBAC), Савета страних инвеститора, Секретаријата Транспортне заједнице и Делегације Европске уније.