Министарка за бригу о породици и демографију у Влади Републике Србије Јелена Жарић Ковачевић указала је данас, на пленарној седници у оквиру Другог светског самита у Катaру, на напредак наше земље у економском и друштвеном развоју.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Министарка за бригу о породици и демографију у Влади Републике Србије Јелена Жарић Ковачевић указала је данас, на пленарној седници у оквиру Другог светског самита у Катaру, на напредак наше земље у економском и друштвеном развоју.
Жарић Ковачевић, која је учествовала на овом скупу у својству изасланика председника Републике Александра Вучића, истакла је да је Србија у последњих 13 година направила важне кораке у унапређењу економског и друштвеног положаја својих грађана, и навела да је од 2012. године БДП Србије утростручен, са 35 милијарди евра на пројектованих 102 милијарде евра до 2027. године.
Министарка је нагласила да је стопа незапослености смањена са 25,9 на 8,5 одсто, просечна плата достигла је скоро 1.000 евра, док минимална зарада износи 500 евра.
Према њеним речима, индекс ризика од сиромаштва константно опада, а у протеклој деценији изграђено је више од 150 здравствених установа широм земље.
Жарић Ковачевић је, указавши на ниску стопу фертилитета и смањење броја становника као један од највећих изазова са којима се Србија суочава, истакла да Влада спроводи бројне мере усмерене на подршку породицама и подстицање рађања.
Министарка је напоменула да је Влада Србије успоставила систем финансијских подстицаја и субвенција како би подржала породице да лакше обезбеде услове за проширење домаћинства, са акцентом на програмима стамбене подршке младим брачним паровима.
Она је додала да је основано и Министарство за бригу о породици и демографију, којим руководи, а које у сарадњи са УНФПА припрема нацрт националне стратегије за породицу и демографију.
Првог дана самита усвојена је нова политичка декларација којом државе, укључујући и Србију, обнављају своју пуну посвећеност циљевима одрживог развоја и изградњи праведнијег, инклузивнијег и одрживијег друштва.
Декларација представља иновативни оквир за вођење имплементације Агенде 2030 и значајан је корак у глобалним напорима за убрзање друштвеног напретка, искорењивање сиромаштва и поновно потврђивање опредељења према Копенхашкој декларацији и Програму акције.
Први светски самит о друштвеном развоју одржан је 1995. године у Копенхагену и представљао је највећи мултилатерални скуп тог времена.
На њему се међународна заједница обавезала да ће се заједнички борити против сиромаштва и глади, подстицати запошљавање и спречавати социјалну искљученост.
Током три деценије које су уследиле, свет се суочио са бројним изазовима – од глобалног тероризма и финансијске кризе 2008. године, преко пандемије коронавируса и ратних сукоба, до све израженије климатске кризе.
Упркос томе, Уједињене нације истрајавају у настојањима да се циљеви из Копенхагена и Агенде 2030 спроведу у дело.
Агенда 2030 обухвата 17 циљева који треба да обезбеде искорењивање сиромаштва и глади, боље здравље, квалитетно образовање, родну равноправност и достојанствен рад за све, водећи се начелом да се нико не остави иза себе.
Како је до 2030. године остало још пет година, заједнички напори и сарадња свих држава света кључни су за постизање ових циљева и бољи живот свих људи.