У саопштењу МУП-а наводи се да ово министарство подржава сваки вид организовања кампања и акција ове врсте, с обзиром на то да је безбедност учесника у саобраћају постала један од горућих проблема нашег друштва.
Сваке године у саобраћајним несрећама у Србији живот изгуби између 800 и 1.000 људи, док између 16.000 и 20.000 особа задобије лакше или теже телесне повреде, при чему је најчешћи узрок саобраћајних незгода непоштовање дозвољене брзине кретања возила.
У периоду од 2003. до 2007. године чак 35 одсто свих незгода узроковано је прекорачењем брзине, а због непоштовања брзине кретања живот је изгубило више од 2.500 лица, што је више од 56 одсто укупног броја погинулих на путевима.
Истовремено, 45 одсто укупног броја повређених задобило је повреде у незгодама чији је узрок била неприлагођена брзина.
Министарство улаже напоре да се ситуација у овој области побољша, а током поменутог петогодишњег периода припадници саобраћајне полиције санкционисали су више од 1.600.000 учињених прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила.
Више од 300.000 укупног броја прекршаја била су такозвана “тежа прекорачења”, за која су поднесени захтеви за покретање прекршајног поступка.
Саобраћајна полиција је ради што ефикаснијег откривања, санкционисања и документовања учињених прекршаја, а у складу са достигнућима развијених земаља, однедавно опремљена савременим радарским уређајима међу којима се истиче ласерски радар проласер “фама-3”.
То је уређај најновије генерације великог домета и прецизности. Његова специфичност је у томе што има интегрисану камеру високе резолуције са квалитетном оптиком која уз одговарајући софтвер омогућава снимање, архивирање и заштиту података.
Једна од могућности јесте и накнадно приказивање снимка учињеног прекршаја, како оном ко га је учинио, тако и судији за прекршаје. Основна карактеристика тог уређаја јесте стационарно мерење, односно немогућност мерења брзине из возила у покрету. Управо због те чињенице, МУП је у редован рад у контроли саобраћаја укључио посебно опремљена возила без полицијских обележја, тзв. „пресретаче“.
Пресретачи су возила разних произвођача и модела чије перформансе и уграђена опрема омогућавају лакше откривање и документовање прекршаја, а нарочито оних најтежих, као што су прекорачење брзине возила, непрописно претицање, пролазак на црвено светло семафора, агресивна вожња, некоришћење сигурносних појасева и заштитне кациге.
Оваква возила су већ дуже време у употреби у најразвијенијим земљама и искуства тих држава сведоче о вишеструкој користи у циљу откривања најтежих прекршаја, тако да с обзиром на задатке који се пред њих постављају, то морају бити возила изузетних перформанси.
На тај начин омогућено је развијање великих брзина кретања, уз изузетно убрзање. Значајне су поред тога и гаранције које се пружају у погледу издржљивости мотора и мењача због режима рада у којем се таква возила користе.
Приликом набавке и опремања ових возила мора се водити рачуна о томе да то буду возила различитих произвођача у циљу што тежег препознавања на путу. Због наведених изузетних перформанси, службеници који њима управљају морају бити посебно обучени како би одговорили свим постављеним захтевима.
Заустављање учесника у саобраћају за које је уочено да су починили прекршај може се обавити у координацији са патролама саобраћајне полиције, које редовно контролишу и регулишу саобраћај, или упозоравањем и заустављањем из поменутог возила које је документовало прекршај.
Овакав принцип рада је омогућен захваљујући специјалној опреми која је уграђена у такво возило. У тренутку када је прекршај уочен, оператер подешава камеру која је опремљена најсавременијом оптиком и зумира регистарску таблицу праћеног возила.
С обзиром на високи квалитет опреме, снимање је могуће у свим временским условима, па чак и ноћу. Уређај рачуна брзину возила које се прати, али је исто тако могуће утврдити и брзину возила које долази у сусрет.
Пресретачи могу да раде и у стационарном режиму и да региструју брзину возила онда када су заустављени поред пута. Када се прекршај уочи, возило се прати уз непрестано снимање ситуације. Затим долази до упозорења путем звучних и светлосних уређаја, претицања и давања упутстава возачу преко дисплеја на задњем стаклу аутомобила. Видео-запис о учињеном прекршају архивира се и користи као документ који се предаје судији. Омогућено је такође и да учинилац прекршаја, уколико захтева, на месту догађаја погледа тај запис.
Пошто ови уређаји не емитују никакав сигнал, они су потпуно невидљиви за све радар-детекторе који се појављују на тржишту, па самим тим не постоји могућност да возачи буду упозорени на то да ће њихов прекршај бити уочен.
Према проценама саобраћајне полиције, очекује се да ће употреба пресретача допринети смањењу брзине, посебно на аутопутевима, а самим тим и ублажавању последица саобраћајних незгода.