У саопштењу се наводи да је Регистар залоге почео са радом 15. августа 2005. године и додаје да је од почетка ове године примљено укупно 11.863 захтева за упис залога.
Регистар је јединствена електронска база података о уговорима о заложним правима на покретним стварима и правима, законским и судским залогама насталим у извршном поступку.
Пре успостављања регистра у Србији није постојала никаква евиденција о овом специфичном виду обезбеђења средстава за одобравање кредита, док је до пре три године залога била мало позната како у домаћој јавности, тако и међу привредним субјектима.
У првих неколико месеци од почетка рада Регистра примљено је 4.783 захтева за упис залога, при чему је Агенција за привредне регистре прво уписивала старе залоге како би се обезбедила законска заштита права приоритета поверилаца у случају намирења дуга.
У току 2006. године евидентирано је 9.135 залога, а током прошле године примљено је 14.332 захтева.
Број регистрованих залога у 2007. години повећан је за 56,89 одсто у односу на 2006. годину, док је у првих 7,5 месеци ове године порастао број залога за 47,28 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
Уколико се овај тренд настави, до краја године може се очекивати да ће број уписаних залога премашити проценат раста из претходне године.
Уписаним заложним правима обезбеђена су потраживања у износу од 180 милијарди динара, 12 милијарди евра, 420 милиона швајцарских франака, 1,5 милиона данских круна и 440 милиона америчких долара.
У погледу структуре заложних поверилаца, као најчешћи корисници оваквог начина обезбеђивања потраживања јављају се банке (више од 57 одсто), следе привредни субјекти, Фонд за развој Републике Србије и удружења (21 одсто), као и Пореска управа, односно Република Србија, у чију корист се уписује заложно право за обезбеђење пореског дуга (20 одсто).
У највећем броју случајева предмет заложног права су машине и опрема, путничка и теретна возила, имовинска права, али такође и права интелектуалне својине, која се у Регистар уписују до доношења посебних прописа којима се ближе уређује упис заложног права у регистрима интелектуалне својине.
Конституисањем и уписом у Регистар залоге залогодавац не губи своје право над предметом залоге, односно остварује приходе употребом предмета над којим се успоставља залога, има могућност да пренесе власништво, изда предмет залоге у закуп или уступи на употребу другим лицима, док заложни поверилац обезбеђује своје право првенства у намирењу дуга.
Постојањем електронског регистра, чији су подаци доступни јавности, повећава се правна сигурност за пословање, поједностављује начин за добијање кредита, а Србија обезбеђује већу правну сигурност за грађане и привреду, додаје се у саопштењу.