Гашић је напоменуо да је потреба за образовањем подофицира препозната још у другој половини 19. века, када су прво установљени посебни курсеви за њихово школовање и обуку, а потом основане сталне подофицирске школе.
Он је навео да је 18. октобра 1889. године, у Службеном војном листу, објављен Указ краља Александра Првог Обреновића, којим је донета одлука о постављењу првог управника Пешадијске подофицирске школе, пешадијског мајора Јована Ковачевића, дотадашњег команданта 5. гардијског батаљона.
Министар је истакао да је постављење првог управника, административног особља и првих наставника означило почетак рада прве школске институције за формално образовање подофицира у тадашњој Краљевини Србији.
Та школа је, како је истакао, изнедрила генерације врсних подофицира, који су имали кључну улогу у балканским ратовима и Првом светском рату.
Гашић је истакао значај подофицирског кадра у Војсци Србије, нагласивши да је школовање подофицира и њихово распоређивање на дужности од кључног значаја за оперативне и функционалне способности јединица.
Он је рекао да су знање, способност и одговорност вредности које српски подофицири стичу у Средњој стручној војној школи и да оне представљају предуслов за извршавање свих постављених задатака.
Свечаности су присуствовали ректор Универзитета одбране бригадни генерал проф. др Бобан Ђоровић, заменик команданта Команде за обуку бригадни генерал Небојша Цветковић, начелник Војне академије пуковник проф. др Срђан Благојевић, представници Министарства одбране и Војске Србије, као и бројни гости.