Србија
Упознајте Србију

О Србији

Потенцијали Србије

Устав

Знаменити Срби
Грађани
Образовање

Предшколско образовање

Основно образовање

Средње образовање

Високо образовање

Дуално образовање
Култура и наука

Установе културе

Језик и писмо

Научна истраживања

Пројекти и иновације

Интелектуална својина
Здравство

Здравствене установе

Здравствено осигурање

Лечење у иностранству

Подршка оболелима од ретких болести
Осигурање

Пензијско и инвалидско осигурање

Социјална заштита

Породични закон

Особе са инвалидитетом
Дигитализација

Едукација

Деца на интернету

Услуге од поверења

еРецепт

еПорези

еТрговина

еБеба

Културно наслеђе

Дигитална фарма

Савет Владе Србије за ИТ и иновационо предузетништво

есДневник

Ажурирање адресног регистра

Стратегија развоја вештачке интелигенције
Посао
Запошљавање

Прилике за посао

Додатно образовање и обуке

ИТ преквалификације

Програми запошљавања

Признавање диплома стечених у иностранству

Закон о раду и други закони којима се уређује област рада
Привредна клима

Предузетници и привредна друштва

Финансијска подршка

Извоз

Нефинансијска подршка

Царинска тарифа

Међународни споразуми
Инвестиције

Развојни пројекти

Погодности за инвеститоре

Инфраструктура

Слободне зоне
Порези

Порески систем

Порез на доходак

Порез на добит

Међународни уговори
Медији
Вести

Влада Србије

Активности премијера

Активности потпредседника

Активности Владе

Косово и Метохија

Политика

Економија

Стоп корупцији

Култура и вера

Спорт

Конференције за новинаре

Интервјуи

Линкови

Издвојене теме

COVID-19 - архива
Прес служба

Kонференцијe за новинаре

Најавe и обавештења

Саопштења Владе

Саопштења министарстава

Аудио прес
Влада
Влада Републике Србије

Састав Владе

Експозе

Документи

Европске интеграције

Архива сајтова Владе

Архива експозеа

Издвајамо
Контакт
Будимо у контакту

Именик Владе Републике Србије

Контакт формулар

Будимоу контакту

Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.

Влада Републике Србије

У служби грађана

О:

Читај ми

Осуда означавања српског културног наслеђа као албанског

Београд, 7. октобар 2025.

Министар културе у Влади Републике Србије Никола Селаковић упутио је данас генералној директорки Унеска Одри Азуле писмо у којем оштро осуђује злонамерно означавање српског културног наслеђа као албанског на Гугл мапама на албанском језику.

Селаковић је у писму истакао да је његова дужност да генералној директорки Унеска и међународној стручној и широј јавности скрене пажњу и упути апел поводом непосредне и тешке опасности која се надвила над Косовом и Метохијом, над културном баштином српског народа од универзалног значаја за читаво човечанство, односно његовим правима и над његовим самим постојањем.

Министар је указао на то да је махом реч о светињама које датирају још од средњег века и које су задужбине и места почивања српских краљева, светаца и њихових моштију, али истовремено и о живим храмовима Српске православне цркве.

У питању су, како је навео, храмови који су срж духовности српског народа и стуб његове свеукупне историје и идентитета, као што су Пећка патријаршија, Богородица Љевишка, Грачаница, Бањска, Свети архангели, Успење Пресвете Богородице, Саборни храм Светог Ђорђа и многи други, практично сви храмови српског народа и Српске православне цркве на Косову и Метохији.

Он је рекао да, након деценија паљења, рушења и скрнављења српског културног наслеђа на Космету, које је већ двадесет година на листи светске баштине у опасности, може деловати да је у питању мање драстичан повод, али ипак није тако.

Према његовим речима, српски народ је кроз своју историју научио да је посезање за културним благом најава много тежих догађаја.

Српски народ се већ неколико пута суочио са пакленим обрасцем, са нечим што не може имати друго име сем културоцид. Ово зло не жели да уништи само културу једног народа, оно смера на уништење културе као идентитета, до затирања постојања читавог једног народа, нагласио је он.

Селаковић је објаснио да се у првом кораку догађа физичко уништење културе и забрана културе, као увод у геноцид или етничко чишћење.

У другом кораку, прибегава се фалсификовању историје и брисању културе, етничко чишћење постаје чишћење културе од оних којима она изворно припада, рекао је министар.

У трећем кораку, оно што је избегло уништење и чије је порекло уклоњено се отима од жртве и присваја као наслеђе злочинца. Ово би се могло назвати чишћењем историје од трагова жртве. Тако културоцид представља савршен злочин, предочио је Селаковић.

Он је указао на то да на први поглед може деловати да је, према овом обрасцу, геноцид на културом на Косову и Метохији у завршној фази.

У стварности, страшно искуство српског народа из Другог светског рата, посебно у Независној Држави Хрватској, као и током деведесетих година приликом растурања Југославије, јесте да отимање културног наслеђа није крај, већ најава новог пакленог циклуса још горег насиља, истакао је министар.

Селаковић је поручио да ће Министарство културе зато наставити да се обраћа међународној заједници и међународним организацијама у циљу заштите културног наслеђа од универзалног значаја, заштите идентитета и основних људских права као основе мира и развоја за читаво човечанство.