Мацут је, гостујући на Радио-телевизији Србије (РТС), изразио очекивање да ће предложени закон бити усвојен крајем октобра или почетком новембра, а да ће његова примена почети до краја године.
Он је исказао наду да ће тај законски предлог већ данас бити уврштен у дневни ред редовног јесењег заседања и да ће добити широку подршку у парламенту.
Ово је једна од историјских вести која суштински мења перцепцију односа државе према имовини грађана. Процес легализације, који траје деценијама, сада добија свој епилог. Реч је о значајном искораку који ће сви грађани препознати и разумети. Не очекујем да ће бити основа да се овај закон доводи у питање, рекао је премијер.
Мацут је подсетио на то да од 90-их година постоји проблем регистровања објеката који нису легализовани, наводећи да је покушано да се тај процес пресече 2015. и 2016. године, али да је до сада решено приближно 300.000 таквих случајева.
Према његовим речима, више од четири милиона објеката данас се налази у одређеном степену нерегуларности, што представља препреку за њихово укњижавање и легализацију у смислу уписа права својине на те непокретности.
Он је исказао захвалност Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и министарки Александри Софронијевић на посвећеном раду и залагању у процесу доношења новог закона.
У сарадњи са Републичким геодетским заводом, започет је процес који је резултирао формирањем предлога закона којим се, на једноставан начин, омогућава да се фактичко стање на терену преведе у правни оквир, објаснио је председник Владе.
На тај начин, како је предочио, сви грађани који поседују некретнине, непокретности или објекте од значаја, добиће могућност да буду уписани у регистар.
Мацут је навео да ће пријава бити електронска и да ће до краја године све бити спремно за регистровање првих пријава.
Он је, говорећи о таксама, рекао да су оне значајно спуштене и да ће се плаћати у односу на величину објекта, квадрате и зоне у којима се објекти налазе.
Београд је вероватно најкомплексније подручје, с обзиром на то да постоји више зона које се категоришу, па ће у складу са тим износ накнаде варирати од 100 до 1.000 евра, указао је премијер и додао да је у мањим градовима и местима у унутрашњости тај износ прилагођен и креће се од најнижег нивоа, односно 100 евра.
Истовремено, председник Владе се осврнуо и на стање у области просвете, истакавши да основно и средње образовање у Србији у потпуности функционише.
Он је навео да практично сви факултети на државним универзитетима раде, изузев појединих случајева на Новосадском универзитету, додавши да раде и све основне и средње школе, осим Ваздухопловне академије.
У том случају, како је објаснио, постоји потреба за разрешењем односа између средње и више школе, али се очекује да ће и то питање бити окончано у најкраћем могућем року.
Премијер је истакао оредељеност за дијалог и најавио да ће већ од наредне недеље почети разговори са представницима универзитета.
У том контексту, он је најавио посете универзитетима, током којих ће имати прилику да се упозна и размени мишљења са руководиоцима високошколских установа и сазна више о изазовима у конкретним академским срединама.
Премијер је изразио очекивање да ће дијалог бити конструктиван, уз учешће министра просвете проф. др Дејана Вука Станковића и његових помоћника, који су, како је рекао, изузетни у свом раду.
Имаћемо наставак дијалога, али не само са универзитетима, већ и са грађанством у целини, поручио је Мацут.