П:
О:
Читај ми
Успешна промоција Србије предуслов за долазак страних инвеститора
Београд,
2. август 2004.
Директор Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) Јасна Матић говори за данашње издање листа "Политика" о активностима ове агенције, бесповратним средствима Европске уније српским предузећима за потребе извозног маркетинга, привлачењу страних инвестиција и о промоцији Србије на страним тржиштима. Званични сајт Владе Републике Србије преноси овај интервју.
- Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије има задатак да убеди стране инвеститоре да је слика Србије умногоме промењена и да је ово земља у коју вреди улагати. Истовремено, домаћим предузећима помажемо да савладају препреке које их чекају на страним тржиштима, пружамо им неопходне информације о условима пословања у одређеној земљи, царинским законима, начину паковања производа, садржају етикета, сајмовима где могу да се представе и како на најбољи начин да промовишу свој производ, истакла је Матић.
Поред стручних савета, шта још пружате домаћим привредницима?
- Агенција је добила помоћ од Европске уније у износу од 2,5 милиона евра за спровођење низа пројеката предвиђених програмом развоја извоза и јачања веза домаћих предузећа са иностраним трговинским партнерима. Од те суме 1,4 милиона евра издвојено је за бесповратна средства српским предузећима за потребе извозног маркетинга, унапређење система и сертификацију квалитета, истраживање тржишта и слично. На конкурс се јавило више од 150 предузећа из целе Србије и прва средства су расподељена. Највећи износ који може да се добије за ове потребе је 50.000 евра.
Какве су биле прве реакције привредника?
- Многи су били, што је и разумљиво, у првом моменту опрезни, јер нису навикли да им неко тако нешто нуди. У протеклим годинама доживели су бројне преваре, више пута су се опекли и требало је савладати то неповерење. Уз све то, наше фирме се, услед беспарице, боре да преживе на тржишту и маркетиншке активности, без којих се данас не може, за њих представљају луксуз. Због тога смо и направили овај програм, јер нема укључења у свет без промоција, каталога, учешћа на сајмовима. Не треба заборавити да смо десет до петнаест година били ван светског тржишта и да се сада поново треба укључити у ту утакмицу. Истовремено је потребно разбити већ створену лошу слику о Србији. Потребна нам је политичка стабилизација и једно мирно време како би нас свет опет прихватио, а уз то и изузетан рад на законодавној активности.
Потребно је, значи, много радити и на промоцији Србије?
- Нема успешног развоја без страних инвестиција. Када потенцијални инвеститор дође у нашу земљу за њега је време кључни фактор и жели да све потребне информације добије на једном месту. Ако је принуђен да обија више врата и да ‘води рат’ са нашом бирократијом, он одлази и тражи повољнију земљу. Због тога се у овој агенцији трудимо да прикупимо одговоре на сва питања и да помогнемо странцима да што брже реализују своје пројекте. Да бисмо у томе имали што више успеха неопходно је сређивање законодавства у свим областима, а на првом месту завођење реда у правосуђу. Јер, неажурност и неефикасност судова умногоме утичу и на одустајање од већ планираних инвестиција. Познато је да чим има рупа у закону јављају се и злоупотребе, а нарочито код нас. Многи заборављају да се слика о једној земљи стиче и завршава већ на аеродрому, уколико вас тамо сачека таксиста и тражи вам 100 евра да вас довезе до Београда.
На шта се странци најчешће жале?
- Највише се жале на нашу спорост, а ми времена немамо и улудо га трошимо. Посебно им смета спорост у издавању грађевинских дозвола. Уколико желимо стране инвестиције морали бисмо изградити индустријске паркове са инфраструктуром тако да предвиђени капитал одмах може да се стави у функцију.
Поред бројних мана, које споро отклањамо, имамо ли и неке предности?
- Сигурно је да имамо, а на првом месту то је наша географска позиција, затим школована радна снага, посебно у области техничких наука, изузетно познавање страних језика и дуга традиција сарадње са страним компанијама упркос периоду изолације. Страни инвеститори који су већ овде задовољни су резултатима које постижу. Осим тога имамо и неколико привредних области веома привлачних за страна улагања. На првом месту издвајам прехрамбену индустрију, воће и поврће, где би се изградњом прерађивачких погона могло прећи на високовредне производе, конкурентне на светском тржишту. Затим следе грађевинарство и туризам. После регулисања дуга са Лондонским клубом инвестициона клима је много повољнија и наше фирме лакше добијају гаранције од светских осигуравајућих агенција за послове у иностранству.
До сада се највише пара сливало од приватизације, али ни она неће бесконачно трајати?
- Приватизација, сигурно је, мора да се убрза и слажем се да неће бесконачно трајати. Због тога нам је главни циљ да привучемо "greenfield" инвестиције попут улагања компаније "Bell Packaging Europe" у изградњу фабрике лименки у Земуну, које је проглашено за највећу инвестицију из ове области у југоисточној Европи (вредност 75 милиона евра). Наша повољна географска позиција у региону омогућује страним инвеститорима да изградњом својих погона овде брже дођу до купаца и умногоме смање транспортне трошкове што је за њих изузетно важно. Од јесени очекујем долазак већег броја страних компанија које ће у нашој земљи отворити своје центре јер се са политичком стабилизацијом знатно смањио и ризик улагања. Иако те компаније не запошљавају много људи у својим погонима, заборавља се да њихов долазак подстиче развој бројних домаћих предузећа која се везују за њих и пружају им услуге.
Шта је предуслов њиховог већег и бржег доласка на ово подручје?
- Поред стабилне политичке климе то је и наше законодавство. Сваки инвеститор се ослања на два до три закона који регулишу његово пословање. Уколико немамо закон о трговини не можемо очекивати ни долазак неког светског ланца ни његове инвестиције у нашој земљи. Слично је и са енергетиком, или било којом другом области. Без јасних законских одредби које регулишу њихово пословање и реформи у правосуђу тешко је очекивати унапређење инвестиционе климе. Многи реформски закони су већ донети и први резултати су видљиви. Преостаје нам, наравно, сређивање бројних области што захтева и даноноћан рад Скупштине Србије како бисмо ускладили наше прописе са европским нормама. Унапређењем инвестиционе климе држава добија низ позитивних резултата: мањи буџетски дефицит, снажнију домаћу валуту, већи прилив и проток страног капитала. За грађане Србије то значи: више радних места, боље услове за рад, већа примања, те ефикасну заштиту својих права и имовине кроз примену функционалних закона по угледу на земље са најразвијенијим животним стандардом”.
Поред стручних савета, шта још пружате домаћим привредницима?
- Агенција је добила помоћ од Европске уније у износу од 2,5 милиона евра за спровођење низа пројеката предвиђених програмом развоја извоза и јачања веза домаћих предузећа са иностраним трговинским партнерима. Од те суме 1,4 милиона евра издвојено је за бесповратна средства српским предузећима за потребе извозног маркетинга, унапређење система и сертификацију квалитета, истраживање тржишта и слично. На конкурс се јавило више од 150 предузећа из целе Србије и прва средства су расподељена. Највећи износ који може да се добије за ове потребе је 50.000 евра.
Какве су биле прве реакције привредника?
- Многи су били, што је и разумљиво, у првом моменту опрезни, јер нису навикли да им неко тако нешто нуди. У протеклим годинама доживели су бројне преваре, више пута су се опекли и требало је савладати то неповерење. Уз све то, наше фирме се, услед беспарице, боре да преживе на тржишту и маркетиншке активности, без којих се данас не може, за њих представљају луксуз. Због тога смо и направили овај програм, јер нема укључења у свет без промоција, каталога, учешћа на сајмовима. Не треба заборавити да смо десет до петнаест година били ван светског тржишта и да се сада поново треба укључити у ту утакмицу. Истовремено је потребно разбити већ створену лошу слику о Србији. Потребна нам је политичка стабилизација и једно мирно време како би нас свет опет прихватио, а уз то и изузетан рад на законодавној активности.
Потребно је, значи, много радити и на промоцији Србије?
- Нема успешног развоја без страних инвестиција. Када потенцијални инвеститор дође у нашу земљу за њега је време кључни фактор и жели да све потребне информације добије на једном месту. Ако је принуђен да обија више врата и да ‘води рат’ са нашом бирократијом, он одлази и тражи повољнију земљу. Због тога се у овој агенцији трудимо да прикупимо одговоре на сва питања и да помогнемо странцима да што брже реализују своје пројекте. Да бисмо у томе имали што више успеха неопходно је сређивање законодавства у свим областима, а на првом месту завођење реда у правосуђу. Јер, неажурност и неефикасност судова умногоме утичу и на одустајање од већ планираних инвестиција. Познато је да чим има рупа у закону јављају се и злоупотребе, а нарочито код нас. Многи заборављају да се слика о једној земљи стиче и завршава већ на аеродрому, уколико вас тамо сачека таксиста и тражи вам 100 евра да вас довезе до Београда.
На шта се странци најчешће жале?
- Највише се жале на нашу спорост, а ми времена немамо и улудо га трошимо. Посебно им смета спорост у издавању грађевинских дозвола. Уколико желимо стране инвестиције морали бисмо изградити индустријске паркове са инфраструктуром тако да предвиђени капитал одмах може да се стави у функцију.
Поред бројних мана, које споро отклањамо, имамо ли и неке предности?
- Сигурно је да имамо, а на првом месту то је наша географска позиција, затим школована радна снага, посебно у области техничких наука, изузетно познавање страних језика и дуга традиција сарадње са страним компанијама упркос периоду изолације. Страни инвеститори који су већ овде задовољни су резултатима које постижу. Осим тога имамо и неколико привредних области веома привлачних за страна улагања. На првом месту издвајам прехрамбену индустрију, воће и поврће, где би се изградњом прерађивачких погона могло прећи на високовредне производе, конкурентне на светском тржишту. Затим следе грађевинарство и туризам. После регулисања дуга са Лондонским клубом инвестициона клима је много повољнија и наше фирме лакше добијају гаранције од светских осигуравајућих агенција за послове у иностранству.
До сада се највише пара сливало од приватизације, али ни она неће бесконачно трајати?
- Приватизација, сигурно је, мора да се убрза и слажем се да неће бесконачно трајати. Због тога нам је главни циљ да привучемо "greenfield" инвестиције попут улагања компаније "Bell Packaging Europe" у изградњу фабрике лименки у Земуну, које је проглашено за највећу инвестицију из ове области у југоисточној Европи (вредност 75 милиона евра). Наша повољна географска позиција у региону омогућује страним инвеститорима да изградњом својих погона овде брже дођу до купаца и умногоме смање транспортне трошкове што је за њих изузетно важно. Од јесени очекујем долазак већег броја страних компанија које ће у нашој земљи отворити своје центре јер се са политичком стабилизацијом знатно смањио и ризик улагања. Иако те компаније не запошљавају много људи у својим погонима, заборавља се да њихов долазак подстиче развој бројних домаћих предузећа која се везују за њих и пружају им услуге.
Шта је предуслов њиховог већег и бржег доласка на ово подручје?
- Поред стабилне политичке климе то је и наше законодавство. Сваки инвеститор се ослања на два до три закона који регулишу његово пословање. Уколико немамо закон о трговини не можемо очекивати ни долазак неког светског ланца ни његове инвестиције у нашој земљи. Слично је и са енергетиком, или било којом другом области. Без јасних законских одредби које регулишу њихово пословање и реформи у правосуђу тешко је очекивати унапређење инвестиционе климе. Многи реформски закони су већ донети и први резултати су видљиви. Преостаје нам, наравно, сређивање бројних области што захтева и даноноћан рад Скупштине Србије како бисмо ускладили наше прописе са европским нормама. Унапређењем инвестиционе климе држава добија низ позитивних резултата: мањи буџетски дефицит, снажнију домаћу валуту, већи прилив и проток страног капитала. За грађане Србије то значи: више радних места, боље услове за рад, већа примања, те ефикасну заштиту својих права и имовине кроз примену функционалних закона по угледу на земље са најразвијенијим животним стандардом”.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи