Гламочић је том приликом нагласио да је избор Србије за земљу партнера велико признање за домаће пољопривреднике, али и доказ снажног пријатељства Србије и Словеније.
Он је навео да се Србија на сајму представља богатим спектром – од традиционалних производа који чувају идентитет народа, попут вина, ракије, сирева и воћа, до модерних решења у области биотехнологије и паметне пољопривреде.
Желимо да покажемо не само шта производимо, већ и у ком правцу желимо да идемо заједно. Србија жели да буде мост, место сусрета, дијалога и заједничких инвестиција у будућност пољопривреде. Будућност видимо у удруживању, размени знања и улагању у младе генерације, додао је министар.
На отварању сајма обратили су се и министарка пољопривреде, шумарства и хране Републике Словеније Матеја Чалушић и председник Управе Помурског сајма Јанез Ерјавец, који су указали на важност ове манифестације, која већ више од шест деценија повезује пољопривреднике, институције и компаније из више од 30 земаља.
Том приликом је подвучено да „Агра“, која је ове године окупила више од 1.700 излагача, није само прилика за представљање иновација, већ и простор за размену искустава и повезивање пољопривредника из региона и света.
Раније данас, Гламочић је одржао састанак са Чалушић, на којем је истакнуто да Србија и Словенија имају дугу традицију успешне сарадње у пољопривреди и да се та сарадња додатно учвршћује кроз учешће Србије као земље партнера на овогодишњем сајму.
Министри су током радног доручка разговарали о могућностима за даље јачање билатералних односа, са посебним акцентом на трговину пољопривредно-прехрамбеним производима, увођење иновација у аграру, као и суочавање са последицама климатских промена.
Гламочић је нагласио да је учешће Србије на „Агри“ значајан корак у правцу јачања привредне сарадње и да ће заједнички пројекти и размена искустава допринети већој конкурентности и бољем позиционирању пољопривредника на тржишту.
Он је посебно указао на подршку Словеније процесу европских интеграција Србије.
Чалушић је оценила да су Србија и Словенија суочене са сличним изазовима у пољопривреди – од климатских промена до потребе за увођењем иновативних приступа, као што је регенеративна пољопривреда.
Она је подвукла да је потребно заједничко деловање како би пољопривредни системи двеју земаља били отпорнији и одрживији.
Саговорници су исказали спремност за интензивирање сарадње кроз размену знања, искустава и заједничке иницијативе у области пољопривреде, шумарства и ловства.