П:
О:
Читај ми
Формиран Национални савет за инфраструктуру
Београд,
16. јул 2008.
Председник Републике Србије Борис Тадић председавао је конститутивној седници Националног савета за инфраструктуру, који је основан ради координације и управљања пројектима из области инфраструктуре како би се убрзао пре свега привредни, а затим и целокупни развој Србије.
Аутор:
Фонет
У саопштењу Информативне службе председника Републике наводи се да је Савет закључио да су основни приоритети нове Владе Србије да се заврши аутопутни правац на Коридору 10, почне изградња аутопута Београд–јужни Јадран и модернизује железница у Србији.
На седници Савета донет је закључак да сви ресорни министри направе листу значајних пројеката из својих области, након чега би се утврдио национални план изградње инфраструктуре у периоду од четири године.
Савет је разматрао захтев концесионара конзорцијума "Алпина-Пор", који је затражио, између осталог, додатне гаранције од државе Србије за фреквенцију саобраћаја у вредности већој од 200 милиона евра, продужетак рока за изградњу аутопута Хоргош–Пожега за четири године, као и продужетак концесије са 25 на 30 година.
Такође, Савет је закључио да ови захтеви битно мењају основни уговор, чиме се трошак преноси са концесионара на државу Србију, као и да ти додатни захтеви нису у интересу наше земље и грађана и да нема основа да овај уговор ступи на снагу.
Чланови Савета, како се додаје, пратиће реализацију пројеката од расписивања тендера до окончања радова.
У свом раду Савет ће настојати да покрене и координира програм изградње европских путева у Србији, у вредности од око 5 милиона евра, као и програм унапређења железничког, ваздушног и речног саобраћаја.
Савет ће на наредним седницама размотрити стратегију и предложити план инвестиција у области енергетике и телекомуникација.
Како би се омогућило да инфраструктурни пројекти од националног и регионалног значаја буду успешно започети и окончани, договорено је да Савет обавља координацију рада органа и институција надлежних за њихову реализацију.
Истовремено, Савет ће разматрати сва значајна питања из делокруга органа државне управе, аутономних покрајина, Града Београда, градова и општина, која су од значаја за развој инфраструктуре, а све у циљу свеобухватног и равномерног развоја Србије.
Поред Тадића, који је председник Савета, чланови су још и потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић, министар рударства и енергетике Петар Шкундрић, министар финансија Диана Драгутиновић и министар за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић.
Такође, у Савету су и министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић, министар за Национални инвестициони план Верица Калановић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин, потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић, председник Извршног већа АП Војводине Бојан Пајтић и градоначелник Београда, истиче се у саопштењу.
На седници Савета донет је закључак да сви ресорни министри направе листу значајних пројеката из својих области, након чега би се утврдио национални план изградње инфраструктуре у периоду од четири године.
Савет је разматрао захтев концесионара конзорцијума "Алпина-Пор", који је затражио, између осталог, додатне гаранције од државе Србије за фреквенцију саобраћаја у вредности већој од 200 милиона евра, продужетак рока за изградњу аутопута Хоргош–Пожега за четири године, као и продужетак концесије са 25 на 30 година.
Такође, Савет је закључио да ови захтеви битно мењају основни уговор, чиме се трошак преноси са концесионара на државу Србију, као и да ти додатни захтеви нису у интересу наше земље и грађана и да нема основа да овај уговор ступи на снагу.
Чланови Савета, како се додаје, пратиће реализацију пројеката од расписивања тендера до окончања радова.
У свом раду Савет ће настојати да покрене и координира програм изградње европских путева у Србији, у вредности од око 5 милиона евра, као и програм унапређења железничког, ваздушног и речног саобраћаја.
Савет ће на наредним седницама размотрити стратегију и предложити план инвестиција у области енергетике и телекомуникација.
Како би се омогућило да инфраструктурни пројекти од националног и регионалног значаја буду успешно започети и окончани, договорено је да Савет обавља координацију рада органа и институција надлежних за њихову реализацију.
Истовремено, Савет ће разматрати сва значајна питања из делокруга органа државне управе, аутономних покрајина, Града Београда, градова и општина, која су од значаја за развој инфраструктуре, а све у циљу свеобухватног и равномерног развоја Србије.
Поред Тадића, који је председник Савета, чланови су још и потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић, министар рударства и енергетике Петар Шкундрић, министар финансија Диана Драгутиновић и министар за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић.
Такође, у Савету су и министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић, министар за Национални инвестициони план Верица Калановић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин, потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић, председник Извршног већа АП Војводине Бојан Пајтић и градоначелник Београда, истиче се у саопштењу.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара