П:
О:
Читај ми
Реконструкција клиничких центaра приоритет Министарства здравља
Београд,
10. јул 2008.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић изјавио је да је развој здравственог система и реконструкција и изградња четири клиничка центра у Србији део програма који ће бити заокружен у овом мандату ресорног министарства.
Аутор:
Танјуг
Милосављевић је на донаторском скупу, одржаном поводом набавке првог дигиталног покретног мамографа, истакао да део тог програма представља и укидање партиципације за поједине категорије осигураника, борба против "беле куге" и подстицај наталитета.
Он је прецизирао да су приоритет клинички центри у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, чија ће изградња и реконструкција бити финансирана из кредита Европске инвестиционе банке, и нагласио да се у циљеве Министарства убраја и сигурнија заштита најугроженијих.
Такође, предвиђено је да се социјалним давањем трудничког додатка из буџета жена заштити и буде мотивисана да трудноћу изнесе до краја, навео је министар и оценио да су труднице у нашем систему у овом моменту заштићене више него у две трећине земаља у свету.
Према његовим речима, биће настављен и рад на програмима превенције рака грлића материце, дојке, дебелог црева, шлога, инфаркта, шећерне болести, контроле дувана и промовисања здравих стилова живота.
Истовремено, Милосављевић је најавио да ће посебна пажња бити усмерена на област едукације из ненасилне комуникације и превенцију насиља у здравству, будући да се четвртина насиља на планети деси у здравственом систему.
Због тога се, заједно са психолозима, припрема едукација унутар здравственог система како би се та појава препознала са циљем да се не толерише физичко и ментално насиље и мобинг у односу на пацијенте и њихову фамилију, али и обрнуто, објаснио је министар.
Осврнувши се на рад центара за трансплантацију људских органа, он је напоменуо да се сваке седмице у Клиничком центру Србије уради трансплантација једног или два бубрега, али да је највећи проблем то што се трансплантација обавља са живих донатора, а не и са мождано мртвих људи.
Свуда у свету, како је истакао, постоји већа потреба него што постоји доступност органа, при чему Италија и Шпанија спадају у земље које имају највише извршених трансплантација и које су учиниле највећи помак у тој области.
Систем трансплантације смо покушали да пратимо кроз оснивање центара и националних конзилијума за пресађивање јетре у различитим медицинским установама, али је неопходно формирање посебног тима који би се бавио само том проблематиком, нагласио је Милосављевић.
Он је подсетио на то да је трансплантација органа и ткива на овим просторима почела пре три деценије у Ријеци и Београду и да је највећи број трансплантација урадио управо Клинички центар Србије.
Говорећи о статусу здравственог особља у њиховим матичним установама, министар је констатовао да су, за разлику од ранијих година, плате веће тако да лекар специјалиста са 20 година радног стажа има приближно хиљаду евра, док медицинске сестре имају примања неадекватна бризи коју преузимају о тешким болесницима.
Министар је изразио задовољство резултатима који су постигнути у здравству и додао да је потребно време да у пуној мери почну да функционишу поједине здравствене инсититуције, попут Лекарске коморе, судова части и слично.
Милосављевић је указао на нужност развоја бољих партнерских односа са министарствима просвете, омладине и спорта, рада и социјалне политике, као и са градским и општинским службама које се баве социјалном заштитом како би се више урадило за ромску популацију.
Он је прецизирао да су приоритет клинички центри у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, чија ће изградња и реконструкција бити финансирана из кредита Европске инвестиционе банке, и нагласио да се у циљеве Министарства убраја и сигурнија заштита најугроженијих.
Такође, предвиђено је да се социјалним давањем трудничког додатка из буџета жена заштити и буде мотивисана да трудноћу изнесе до краја, навео је министар и оценио да су труднице у нашем систему у овом моменту заштићене више него у две трећине земаља у свету.
Према његовим речима, биће настављен и рад на програмима превенције рака грлића материце, дојке, дебелог црева, шлога, инфаркта, шећерне болести, контроле дувана и промовисања здравих стилова живота.
Истовремено, Милосављевић је најавио да ће посебна пажња бити усмерена на област едукације из ненасилне комуникације и превенцију насиља у здравству, будући да се четвртина насиља на планети деси у здравственом систему.
Због тога се, заједно са психолозима, припрема едукација унутар здравственог система како би се та појава препознала са циљем да се не толерише физичко и ментално насиље и мобинг у односу на пацијенте и њихову фамилију, али и обрнуто, објаснио је министар.
Осврнувши се на рад центара за трансплантацију људских органа, он је напоменуо да се сваке седмице у Клиничком центру Србије уради трансплантација једног или два бубрега, али да је највећи проблем то што се трансплантација обавља са живих донатора, а не и са мождано мртвих људи.
Свуда у свету, како је истакао, постоји већа потреба него што постоји доступност органа, при чему Италија и Шпанија спадају у земље које имају највише извршених трансплантација и које су учиниле највећи помак у тој области.
Систем трансплантације смо покушали да пратимо кроз оснивање центара и националних конзилијума за пресађивање јетре у различитим медицинским установама, али је неопходно формирање посебног тима који би се бавио само том проблематиком, нагласио је Милосављевић.
Он је подсетио на то да је трансплантација органа и ткива на овим просторима почела пре три деценије у Ријеци и Београду и да је највећи број трансплантација урадио управо Клинички центар Србије.
Говорећи о статусу здравственог особља у њиховим матичним установама, министар је констатовао да су, за разлику од ранијих година, плате веће тако да лекар специјалиста са 20 година радног стажа има приближно хиљаду евра, док медицинске сестре имају примања неадекватна бризи коју преузимају о тешким болесницима.
Министар је изразио задовољство резултатима који су постигнути у здравству и додао да је потребно време да у пуној мери почну да функционишу поједине здравствене инсититуције, попут Лекарске коморе, судова части и слично.
Милосављевић је указао на нужност развоја бољих партнерских односа са министарствима просвете, омладине и спорта, рада и социјалне политике, као и са градским и општинским службама које се баве социјалном заштитом како би се више урадило за ромску популацију.
-
Београд, 11. мај 2025.Сусрети у Москви потврда стратешког партнерства и подршке Србији
-
Београд, 10. мај 2025.Држава снажно подржава мере за побољшање популационе политике
-
Бачкa Паланкa, 10. мај 2025.Компанија „Мајевица“ пример успешне сарадње индустрије и...
-
Београд/Вићенца, 10. мај 2025.Милићевић присуствовао манифестацији „Дечје игре без граница”...
-
Београд, 9. мај 2025.Огроман допринос српског народа победи над фашизмом
-
Београд, 9. мај 2025.Српска наука има решења за потребе друштва и привреде
-
Београд, 9. мај 2025.Даљи рад на бољем транспортном повезивању региона
-
Београд, 9. мај 2025.Обележен Дан победе над фашизмом у Другом светском рату
-
Београд, 9. мај 2025.Заштита деце од насиља један од кључних приоритета државе
-
Београд, 9. мај 2025.Искуства Кине у области технолошког развоја од значаја за Србију