П:
О:
Читај ми
Интересовање странака за предстојеће локалне изборе велико
Београд,
30. јул 2004.
Поводом предстојећих локалних избора министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Зоран Лончар изјавио је за лист "Политика" да ће избори за општинске и градске скупштине на подручју централне Србије и Војводине бити одржани по пропорционалном систему, с тим што одлука о времену одржавања и начину избора новог сазива Скупштине Војводине није у надлежности председника Скупштине Србије, већ покрајинског парламента, јер изборе за војвођанску скупштину расписује њен председник, а одржавају се у складу с одлуком исте скупштине. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог текста.
Одржавање локалних избора:
- Локални избори у Србији ће бити одржани у септембру, али не у 161 општини, колико их је у централном делу и Војводини, већ у 148, јер су у 14 општина избори одржани током 2002. и 2003. године, по новом закону, и оне немају разлога да прекидају четворогодишњи мандат својих скупштина и председника. Нови закон, наиме, не познаје институт "општих локалних избора", што значи да све општине не морају да организују изјашњавање у исто време него онда кад се којем органу заврши мандат. Тако у септембру неће бити гласања у општинама Ћићевац, Бујановац, Медвеђа, Уб, Барајево, Ражањ, Деспотовац, Лесковац, Алибунар, Прибој, Ћуприја, Краљево и Пирот. Четрнаеста јесте општина Прешево, у којој су, такође, пре две године одржани ванредни избори, али је у међувремену та СО распуштена, па ће се сада и за њу (али не и за председника општине) поново гласати.
Да ли ће избори за Скупштину Војводине бити одржани не по пропорционалном, као у општинама и градовима, већ по већинском систему:
- Као републички министар не бих се мешао у оно што припада аутономији Војводине. Једино могу да кажем да је тренутно на снази одлука Скупштине АП, коју су још средином деведесетих донели социјалисти, о већинском изборном систему са три кандидата у другом кругу. Овај недемократски систем је употребљаван, колико ми је познато, само једном у Бугарској, а Милошевић га је користио да би разјединио опозицију. Међутим, у Војводини се одржао до данас.
У којим општинама у Србији су на снази привремене мере:
- Тренутно, само у Прешеву, Житорађи, Белој Паланци и Бору. У прве три општине их је увела претходна влада, а ова садашња само у Бору.
Да ли су привремене мере раније биле чешће:
- Сада важећи закон знатно је сузио круг разлога за распуштање скупштина. То је могуће учинити само ако у року од тридесет дана од дана избора скупштина није конституисана, или ако се до 31. марта текуће године не усвоји општински буџет. Трећи разлог је ако скупштина јединице локалне самоуправе не заседа дуже од 90 дана. Осим ових, не постоје други разлози за интервенцију централне власти.
Сваки од кандидата за председника општине мораће да прикупи потписе три одсто бирача јединице локалне самоуправе. Ако би се кандидовало њих десеторо, скоро трећина грађана би се за неког потписала?
- Законом је тако прописано, с тим што овај услов произилази из изузетно јаког положаја председника општине и градоначелника. А и израз је настојања да се избегну неозбиљне кандидатуре. То ће довести до смањења броја кандидата, али општинске изборне комисије ће, уз техничку помоћ Секретаријата унутрашњих послова, проверавати веродостојност потписа, па и то да ли је неко подржао њих више истовремено.
Да ли се на основу избора председника у четрнаест општина, у којима се сада неће одржати избори, може рећи да су грађани прихватили нову функцију као веома значајну?
- На жалост не, јер је само нешто више од десет одсто њих излазило да гласа. Потписи десет одсто бирача су, иначе, по новом закону, потребни само за покретање иницијативе за смену председника општине.
Евентуална промена Закона о локалним изборима?
- Влада Србије није желела да мења овај закон имајући у виду правило да изборни услови остају исти уочи расписивања избора. С тим што је председник Владе још у свом експозеу рекао да треба мењати постојећи систем локалне самоуправе, у правцу његове веће функционалности и одговорности. Али, те промене су део системских решења која ће донети нови устав.
Интересовање странака за предстојеће локалне изборе?
- Интересовање је веома велико, и код парламентарних и код ванпарламентарних странака, јер се бира неколико хиљада одборника, а кандидата ће бити много више. Странке ће проверавати свој рејтинг, с тим ће учествовати и групе грађана. Избори за локалне органе, при том, имају квалитет више у односу на гласање за Скупштину Србије.
- Локални избори у Србији ће бити одржани у септембру, али не у 161 општини, колико их је у централном делу и Војводини, већ у 148, јер су у 14 општина избори одржани током 2002. и 2003. године, по новом закону, и оне немају разлога да прекидају четворогодишњи мандат својих скупштина и председника. Нови закон, наиме, не познаје институт "општих локалних избора", што значи да све општине не морају да организују изјашњавање у исто време него онда кад се којем органу заврши мандат. Тако у септембру неће бити гласања у општинама Ћићевац, Бујановац, Медвеђа, Уб, Барајево, Ражањ, Деспотовац, Лесковац, Алибунар, Прибој, Ћуприја, Краљево и Пирот. Четрнаеста јесте општина Прешево, у којој су, такође, пре две године одржани ванредни избори, али је у међувремену та СО распуштена, па ће се сада и за њу (али не и за председника општине) поново гласати.
Да ли ће избори за Скупштину Војводине бити одржани не по пропорционалном, као у општинама и градовима, већ по већинском систему:
- Као републички министар не бих се мешао у оно што припада аутономији Војводине. Једино могу да кажем да је тренутно на снази одлука Скупштине АП, коју су још средином деведесетих донели социјалисти, о већинском изборном систему са три кандидата у другом кругу. Овај недемократски систем је употребљаван, колико ми је познато, само једном у Бугарској, а Милошевић га је користио да би разјединио опозицију. Међутим, у Војводини се одржао до данас.
У којим општинама у Србији су на снази привремене мере:
- Тренутно, само у Прешеву, Житорађи, Белој Паланци и Бору. У прве три општине их је увела претходна влада, а ова садашња само у Бору.
Да ли су привремене мере раније биле чешће:
- Сада важећи закон знатно је сузио круг разлога за распуштање скупштина. То је могуће учинити само ако у року од тридесет дана од дана избора скупштина није конституисана, или ако се до 31. марта текуће године не усвоји општински буџет. Трећи разлог је ако скупштина јединице локалне самоуправе не заседа дуже од 90 дана. Осим ових, не постоје други разлози за интервенцију централне власти.
Сваки од кандидата за председника општине мораће да прикупи потписе три одсто бирача јединице локалне самоуправе. Ако би се кандидовало њих десеторо, скоро трећина грађана би се за неког потписала?
- Законом је тако прописано, с тим што овај услов произилази из изузетно јаког положаја председника општине и градоначелника. А и израз је настојања да се избегну неозбиљне кандидатуре. То ће довести до смањења броја кандидата, али општинске изборне комисије ће, уз техничку помоћ Секретаријата унутрашњих послова, проверавати веродостојност потписа, па и то да ли је неко подржао њих више истовремено.
Да ли се на основу избора председника у четрнаест општина, у којима се сада неће одржати избори, може рећи да су грађани прихватили нову функцију као веома значајну?
- На жалост не, јер је само нешто више од десет одсто њих излазило да гласа. Потписи десет одсто бирача су, иначе, по новом закону, потребни само за покретање иницијативе за смену председника општине.
Евентуална промена Закона о локалним изборима?
- Влада Србије није желела да мења овај закон имајући у виду правило да изборни услови остају исти уочи расписивања избора. С тим што је председник Владе још у свом експозеу рекао да треба мењати постојећи систем локалне самоуправе, у правцу његове веће функционалности и одговорности. Али, те промене су део системских решења која ће донети нови устав.
Интересовање странака за предстојеће локалне изборе?
- Интересовање је веома велико, и код парламентарних и код ванпарламентарних странака, јер се бира неколико хиљада одборника, а кандидата ће бити много више. Странке ће проверавати свој рејтинг, с тим ће учествовати и групе грађана. Избори за локалне органе, при том, имају квалитет више у односу на гласање за Скупштину Србије.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи