До 31. маја ове године издато је 57 лиценци за све четири категорије просторних и урбанистичких планова, а до данашњег дана тај број је порастао на 70.
Софронијевић је најавила да предстоји усвајање просторног плана Републике Србије, као кровног документа, чија je израда при крају, објаснивши да je просторни план основа за планирање и уређење простора.
Издавање решења и свечана додела лиценци, како је навела, представља не само проверу стручних квалитета и испуњености услова у складу са законом и подзаконским актима, већ и увођење додатног реда у ову област.
Министарка је напоменула да су просторно планирање и урбанизам дуго били запостављени, али да увођење лиценци и измене закона из 2023. године представљају значајан корак напред, који је у великој мери променио однос према овој области.
Морамо бити спремни на нове изазове савременог доба. Неопходно је да у сваки плански документ уградимо принцип отпорности, укључујући одговор и на природне и друге катастрофе, подвукла је Софронијевић.
Према њеним речима, за посао просторног планирања и урбанизма неопходан је мултидисциплинарни приступ који укључује и социологе, математичаре, историчаре, уметнике и друге стручњаке.
Она је навела да градови, поред функционалности и отпорности, треба да буду и лепи, посебно имајући у виду да ће до 2050. године 70 одсто светске популације живети у њима.
Софронијевић је поручила да законита изградња није могућа без важећег планског документа, а да просторни планови представљају упориште урбанизма и просторног планирања.
Србија има велики и леп историјат у просторном планирању и урбанизму и подржаће примену савремених технологија у изради планских докумената, укључујући и могуће субвенције, како би спремно дочекала 2028. годину, закључила је министарка.