П:
О:
Читај ми
Србија испунила услов за укључење у регионално тржиште енергије
Београд,
29. јул 2004.
Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Радомир Наумов оценио је у интервјуу за лист “Вечерње новости” да Србија више није једина земља у Европи која нема закон о енергетици. Он је навео да је његово усвајање прошле недеље био главни услов за укључивање наше земље у регионално тржиште енергије, односно стварање енергетске заједнице југоисточне Европе, која је наша велика шанса да преко енергетике уђемо у европске интеграције. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог текста.
Ефекти усвајања Закона о енергетици:
- Европска комисија инсистира на томе да већ у септембру започне преговоре са земљама југоисточне Европе (СЦГ, Турска, Албанија, БиХ, Румунија, Бугарска, Хрватска и Македонија) о потписивању правно обавезујућег уговора, којим би се створило заједничко тржиште енергије. Тај уговор, како сматрају у ЕУ, могао би да буде потписан крајем децембра, чиме би наша земља стекла могућност да искаже све своје компаративне предности за инвестиције у сектор енергетике. О тим улагањима не треба много говорити. Србији већ сада у сектору енергетике недостаје један производни капацитет од најмање 800 мегавата, а заинтересованих за градњу такве електране има. С друге стране, наши потенцијали за подизање мини-хидроцентрале су веома богати, тако да сада и то можемо да отворимо за страна и домаћа улагања.
Значај укључења Србије у регионално тржиште енергије:
- Нама ово регионално тржиште може само да донесе веома конкурентну позицију. Ми смо, усвајајући Закон о енергетици, стекли право да равноправно са земљама региона користимо посебне повластице до 2015. године. Један од примера такве користи је и шанса да Србија снабдева потрошаче струје у Немачкој или некој другој европској држави, по изузетно повољним ценама у односу на овде важеће. То право, међутим, у истом облику, неће моћи да уживају произвођачи из ЕУ, већ ће моћи само да испоручују електричну енергију квалификованим купцима код нас (највећим потрошачима, каква су велика предузећа) и то под условом да су им цене конкурентније од наших. Ништа мање важна није ни чињеница да ће земљама југоисточне Европе које потпишу уговор о стварању регионалног тржишта, за лакше усклађивање са енергетским директивама, бити на располагању 500 милиона евра помоћи коју су обезбедиле највеће светске и европске банке. Не кажем да ми можемо да узмемо сав тај новац, али смо спремни на то да понудимо одговарајуће пројекте за део те своте. Колико је важно то да уђемо у процес стварања регионалног тржишта под окриљем ЕУ, показује и чињеница да је Европска комисија недавно званично оценила да је „формирање регионалног тржишта електричне енергије у југоисточној Европи најважнија активност за стабилизацију и придруживање западног Балкана и његову интеграцију у ЕУ. Осим тога, Европска комисија ће сматрати да су земље које потпишу уговор и придржавају се његових одредби, испуниле све услове за прикључење Европској унији које се односе на енергетику, чиме је Србији пружена шанса да преко сектора енергетике, пре него што се као државна целина учлани у ЕУ, постане пуноправни члан европске заједнице.
- Европска комисија инсистира на томе да већ у септембру започне преговоре са земљама југоисточне Европе (СЦГ, Турска, Албанија, БиХ, Румунија, Бугарска, Хрватска и Македонија) о потписивању правно обавезујућег уговора, којим би се створило заједничко тржиште енергије. Тај уговор, како сматрају у ЕУ, могао би да буде потписан крајем децембра, чиме би наша земља стекла могућност да искаже све своје компаративне предности за инвестиције у сектор енергетике. О тим улагањима не треба много говорити. Србији већ сада у сектору енергетике недостаје један производни капацитет од најмање 800 мегавата, а заинтересованих за градњу такве електране има. С друге стране, наши потенцијали за подизање мини-хидроцентрале су веома богати, тако да сада и то можемо да отворимо за страна и домаћа улагања.
Значај укључења Србије у регионално тржиште енергије:
- Нама ово регионално тржиште може само да донесе веома конкурентну позицију. Ми смо, усвајајући Закон о енергетици, стекли право да равноправно са земљама региона користимо посебне повластице до 2015. године. Један од примера такве користи је и шанса да Србија снабдева потрошаче струје у Немачкој или некој другој европској држави, по изузетно повољним ценама у односу на овде важеће. То право, међутим, у истом облику, неће моћи да уживају произвођачи из ЕУ, већ ће моћи само да испоручују електричну енергију квалификованим купцима код нас (највећим потрошачима, каква су велика предузећа) и то под условом да су им цене конкурентније од наших. Ништа мање важна није ни чињеница да ће земљама југоисточне Европе које потпишу уговор о стварању регионалног тржишта, за лакше усклађивање са енергетским директивама, бити на располагању 500 милиона евра помоћи коју су обезбедиле највеће светске и европске банке. Не кажем да ми можемо да узмемо сав тај новац, али смо спремни на то да понудимо одговарајуће пројекте за део те своте. Колико је важно то да уђемо у процес стварања регионалног тржишта под окриљем ЕУ, показује и чињеница да је Европска комисија недавно званично оценила да је „формирање регионалног тржишта електричне енергије у југоисточној Европи најважнија активност за стабилизацију и придруживање западног Балкана и његову интеграцију у ЕУ. Осим тога, Европска комисија ће сматрати да су земље које потпишу уговор и придржавају се његових одредби, испуниле све услове за прикључење Европској унији које се односе на енергетику, чиме је Србији пружена шанса да преко сектора енергетике, пре него што се као државна целина учлани у ЕУ, постане пуноправни члан европске заједнице.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи