Они су погубљени мучки, рафалима из близине, и премда је јасно да су починиоци овог страшног злочина припадници тада још нерасформиране терористичке УЧК, нико од убица није приведен лицу правде.
Злочин је почињен по доласку међународних снага на Косово и Метохију, и страдање српских земљорадника који ни за шта нису били криви, сем што су Срби, десило се под њиховим мандатом, показујући неспремност и да Србе заштите и да починиоце открију и санкционишу.
Зато данас сведочимо њиховој спремности да жмуре и немо гледају прогон оних који су осудили и указали на злочине терористичке УЧК и дрзнули се да потраже правду за српске невине жртве.
У међувремену, истрага за „крваву жетву” је затворена због наводног недостатка доказа, иако је невероватно да злочин, за чије је извршење била потребна опсежна припрема и учешће барем неколико починилаца, може да прође без трагова који би указивали на одговорне.
Интересовање међународне заједнице за процесуирање овог и сличних некажњених злочина на Косову и Метохији може да застари, али никада неће застарити наш захтев да се утврди истина о страдању наших недужних сународника.
Злочини терористичке УЧК обавијени су велом ћутања, али Србија и српски народ никада неће заћутати и препустити забораву своје мученике на Косову и Метохији и о њиховом страдању и патњама увек ће говорити, баш као што је то учинио помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Игор Поповић, као глас оних најрањивијих страдалника.
Поповић је ухапшен због указивања на некажњене злочине над Србима, што потврђује да у Приштини не само да не постоји политичка воља да се злочинци казне, већ постоји организована завера ћутања, чији је циљ да се свако сећање на злочине над Србима насилно сузбије.
Упркос томе, Канцеларија неће одустати од потраге за истином и колико год данас у Приштини била жива идеологија која је довела до убиства српских жетелаца, толико ћемо се борити да се истина чује и да жртве добију правду, а њихове породице мир, јер не сме се дозволити да следбеници терориста и злочинаца данас манипулишу чињеницама.
У Старом Грацком 23. јула 1999. године из непосредне близине, на њиви, убијено је 14 Срба.
Страдали су Милован Јовановић (1969), Јовица Живић (1970), Радован Живић (1967), Андрија Одаловић (1967), Слободан Јанићијевић (1965), Миле Јанићијевић (1957), Новица Јанићијевић (1981), Момчило Јанићијевић (1946), Станимир Декић (1955), Божидар Декић (1947), Саша Цвејић (1973), Љубиша Цвејић (1939), Никола Стојановић (1936) и Миодраг Тепшић (1951).
Најмлађи међу њима, Новица Јанићијевић, имао је само 17 година.