Милосављевић је том приликом истакао да ће држава, пре свега повољним кредитима, помоћи сточарској производњи, која је један од извозних адута Србије, да буде конкурентна европској.
Ова фарма је база за даљи развој пољопривреде у Свилајнцу и очекујем да ће овај пример обнове некада изграђених објеката који су пропадали и на другим местима у Србији бити настављен, рекао је министар.
Он је у изјави за агенцију Танјуг објаснио да Уредба о забрани извоза пшенице и кукуруза, коју је донела Влада и која истиче 15. јуна, неће бити продужена и да ће овогодишњи род пшенице бити довољан за домаће потребе и за извоз.
Добра вест је то што ћемо ове године имати довољне количине житарица и за покривање потреба становништва Србије, али и за извоз, саопштио је Милосављевић и изразио очекивање да ћемо на нешто мање засејаних површина имати натпросечне приносе пшенице у поређењу са претходном годином.
Министар је оценио да ће овогодишњи род пшенице износити приближно 1,8 милиона тона, уз 200.000 до 300.000 тона пренетих из претходне године.
Он је најавио могућност да се неколико стотина хиљада тона жита извезе и додао да ће та роба сигурно наћи купца на светским берзама.
Временски услови погодују и осталим ратарским културама – кукурузу, соји и сунцокрету, тако да прве процене које је Министарство пољопривреде урадило говоре да ће бити прекинут трогодишњи пад пољопривредне производње у Србији, нагласио је Милосављевић.
Према његовим речима, процењује се да ће ове године укупан раст пољопривредне производње бити приближно 10 одсто и да ће то бити почетак њеног континуираног раста и опоравка.
Милосављевић је указао на то да је циљ да се за наредну годину повећају површине под житима, посебно под пшеницом, тако да цена те пољопривредне културе не доведе до поскупљења брашна, хлеба и осталих производа у ланцу који зависе од пшенице.