П:
О:
Читај ми
Неопходно израдити акциони план за запошљавање младих у Србији
Београд/Женева,
12. јун 2008.
Државни секретар Министарства рада и социјалне политике Владе Републике Србије Снежана Лакићевић-Стојачић изјавила је данас у Женеви да су млади у Србији, у поређењу са одраслима, два и по пута више незапослени.
Лакићевић-Стојачић је на састанку министара рада, представника синдиката и послодаваца Немачке, Португала, Француске, Чешке, Албаније, Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, Црне Горе и Србије истакла да стопа запослености младих у Србији износи 18,7 одсто, а у ЕУ 36,3 одсто.
Приближно половина младе радне снаге је незапослена, од чега је 70 одсто дугорочно незапослених, навела је она и нагласила да млади у Србији, углавном, раде на привременим и повременим пословима који су најчешће у сивој економији.
Истовремено, Лакићевић-Стојачић је посебно указала на то да се млади који живе у неразвијеним регионима у Србији, млади са извесним инвалидитетом или са недовољним образовањем или неким другим тешкоћама суочавају са ризиком перманентне изолације у поређењу са осталим младима на тржишту рада.
Према њеним речима, млади са нижим степеном образовања су изложенији већем ризику да постану неактивни на тржишту рада или да буду заступљени на пословима лошијег квалитета под неизвесним и неповољнијим радним условима, често у неформалној сивој економији, у поређењу са младима са вишим степеном образовања.
Оно што је карактеристично за Србију јесте да виши степен образовања не представља често и гаранцију у несметаном проналажењу посла и успешном преласку из образовања на тржиште рада јер образовање и вештине које поседују нису често у складу са потребама тржишта рада, упозорила је она.
Такође, она је нагласила да се текућом реформом образовања и система обуке покушавају превазићи ови проблеми, али да се доносе и друга решења како би се умањио ризик преласка младих људи из формалног образовања у неактивно радно становништво.
У циљу стварања нових шанси за запошљавање, значајна помоћ је пружена развоју приватног сектора и креирању нових радних места кроз разне кредитне линије намењене развоју малих и средњих предузећа, подсетила је Лакићевић-Стојачић.
Она је истакла да Влада и даље истражује смањење трошкова радне снаге у циљу побољшања изгледа за запошљавање младих и старијих, па је тако средином 2006. године усвојила измене и допуне Закона о порезу на доходак грађана и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, са циљем подстицања запошљавања и смањивања пореског оптерећења за запослене са ниским зарадама.
Овим изменама и допунама, како је објаснила, укинута је регресивност система опорезивања зарада у Србији, односно просечно фискално оптерећење нето зарада запослених смањено је са 73 на 62 процента.
Повећавање укупне запослености неће само по себи бити довољно да умањи извесне препреке са којима се млади људи сусрећу на тржишту рада, упозорила је Лакићевић-Стојачић и додала да је неопходно израдити политику запошљавања младих и акциони план који треба да буде готов до јесени 2008. године.
Према њеним речима, општи циљ политике запошљавања младих у Србији јесте да обезбеди пуно, продуктивно и слободно запошљавање за младе, и она се заснива на три циља.
Први циљ предвиђа повећавање запослености младих отварањем нових радних места, други обухвата мере које имају за циљ борбу против сиве економије, док је трећи циљ усмерен на побољшавање приступа најугроженијих група тржишту рада, прецизирала је Лакићевић-Стојачић.
Приближно половина младе радне снаге је незапослена, од чега је 70 одсто дугорочно незапослених, навела је она и нагласила да млади у Србији, углавном, раде на привременим и повременим пословима који су најчешће у сивој економији.
Истовремено, Лакићевић-Стојачић је посебно указала на то да се млади који живе у неразвијеним регионима у Србији, млади са извесним инвалидитетом или са недовољним образовањем или неким другим тешкоћама суочавају са ризиком перманентне изолације у поређењу са осталим младима на тржишту рада.
Према њеним речима, млади са нижим степеном образовања су изложенији већем ризику да постану неактивни на тржишту рада или да буду заступљени на пословима лошијег квалитета под неизвесним и неповољнијим радним условима, често у неформалној сивој економији, у поређењу са младима са вишим степеном образовања.
Оно што је карактеристично за Србију јесте да виши степен образовања не представља често и гаранцију у несметаном проналажењу посла и успешном преласку из образовања на тржиште рада јер образовање и вештине које поседују нису често у складу са потребама тржишта рада, упозорила је она.
Такође, она је нагласила да се текућом реформом образовања и система обуке покушавају превазићи ови проблеми, али да се доносе и друга решења како би се умањио ризик преласка младих људи из формалног образовања у неактивно радно становништво.
У циљу стварања нових шанси за запошљавање, значајна помоћ је пружена развоју приватног сектора и креирању нових радних места кроз разне кредитне линије намењене развоју малих и средњих предузећа, подсетила је Лакићевић-Стојачић.
Она је истакла да Влада и даље истражује смањење трошкова радне снаге у циљу побољшања изгледа за запошљавање младих и старијих, па је тако средином 2006. године усвојила измене и допуне Закона о порезу на доходак грађана и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, са циљем подстицања запошљавања и смањивања пореског оптерећења за запослене са ниским зарадама.
Овим изменама и допунама, како је објаснила, укинута је регресивност система опорезивања зарада у Србији, односно просечно фискално оптерећење нето зарада запослених смањено је са 73 на 62 процента.
Повећавање укупне запослености неће само по себи бити довољно да умањи извесне препреке са којима се млади људи сусрећу на тржишту рада, упозорила је Лакићевић-Стојачић и додала да је неопходно израдити политику запошљавања младих и акциони план који треба да буде готов до јесени 2008. године.
Према њеним речима, општи циљ политике запошљавања младих у Србији јесте да обезбеди пуно, продуктивно и слободно запошљавање за младе, и она се заснива на три циља.
Први циљ предвиђа повећавање запослености младих отварањем нових радних места, други обухвата мере које имају за циљ борбу против сиве економије, док је трећи циљ усмерен на побољшавање приступа најугроженијих група тржишту рада, прецизирала је Лакићевић-Стојачић.
-
Београд, 11. мај 2025.Сусрети у Москви потврда стратешког партнерства и подршке Србији
-
Београд, 10. мај 2025.Држава снажно подржава мере за побољшање популационе политике
-
Бачкa Паланкa, 10. мај 2025.Компанија „Мајевица“ пример успешне сарадње индустрије и...
-
Београд/Вићенца, 10. мај 2025.Милићевић присуствовао манифестацији „Дечје игре без граница”...
-
Београд, 9. мај 2025.Огроман допринос српског народа победи над фашизмом
-
Београд, 9. мај 2025.Српска наука има решења за потребе друштва и привреде
-
Београд, 9. мај 2025.Даљи рад на бољем транспортном повезивању региона
-
Београд, 9. мај 2025.Обележен Дан победе над фашизмом у Другом светском рату
-
Београд, 9. мај 2025.Заштита деце од насиља један од кључних приоритета државе
-
Београд, 9. мај 2025.Искуства Кине у области технолошког развоја од значаја за Србију