Мали је на конференцији за новинаре одржаној након седнице Социјално-економског савета, истакао да је ово друга година заредом у којој све стране у дијалогу постижу сагласност око повећања минималне зараде, што је значајан успех.
Први потпредседник Владе захвалио се Унији послодаваца Србије и синдикатима што су подржали иницијативу Владе о ванредном повећању минималне зараде, а чиме је испуњено обећање које је дао председник Србије.
Он је нагласио да ће у овој години минимална зарада бити повећана чак два пута - прво повећање је ступило на снагу 1. јануара, када је минимална зарада повећана за 13,7 одсто, док ће друго бити од октобра и износити 9,4 одсто.
Мали је прецизирао да се цена радног сата повећава са 308 на 337 динара, а оно што је важно нагласити јесте и да је отворена тема редовног повећања минималне зараде од 1. јануара 2026. године за 10,1 одсто.
Према његовим речима, о томе ће се разговарати крајем августа и почетком септембра током редовних консултација на Социјално-економском савету.
Први потпредседник Владе је подсетио на то да је у јануару ове године било редовно повећање минималне зараде од 13,7 одсто, и додао да је сада договорено ванредно повећање од 9,4 одсто.
Ако се договоримо и спроведемо редовно повећање од 1. јануара 2026. године од 10,1 одсто на 550 евра, то је кумулативно повећање минималне зараде од 37 одсто за само 12 месеци, рекао је први потпредседник Владе и истакао да то показује бригу о запосленима, што је политика од које се неће одустати.
Он је говорио и о повећању неопорезивог дела дохотка са 28.423 динара на 34.221 динар, чиме држава излази у сусрет послодавцима како би растеретила њихово пословање.
Мали је објаснио да се тиме укупно оптерећење зарада смањује на 59,7 одсто, док оптерећење на минималну зараду остаје 55,6 одсто, и указао на то да је то веома важно јер је циљ да се настави отварање фабрика и даље запошљавање грађана.
Он је подсетио и на то да повећање минималне зараде утиче на повећање просечне зараде, која је у априлу износила 932 евра, а до краја године ће достићи 1.000 евра.
Мали је истакао да је циљ да до краја 2027. године просечна зарада буде 1.400 евра, што је велика промена у величини наше економије, висини плата, броју запослених, у перспективи која је пред нама и нашом децом.
Први потпредседник Владе је рекао и да има разлога да, као министар финансија, буде задовољан што као земља са инвестиционим кредитним рејтингом доносимо одлуке које чувају макроекономску стабилност и обезбеђују убрзане стопе раста.
Он је навео и да је током разговора на састанцима стигло доста предлога од послодаваца о даљем унапређењу пословног амбијента, о чему ће бити више детаља до 15. септембра, до када ће трајати још један круг преговора о расту минималне зараде.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је да је ова одлука донета на основу детаљне анализе потреба радника, потрошачке корпе, као и опредељења Владе Србије да унапређује животни стандард и социјалну сигурност свих грађана.
Председник Самосталног синдиката Србије Зоран Михајловић истакао је да је синдикат постигао сагласност са социјалним партнерима о ванредном усклађивању минималне цене рада од октобра.
Зоран Илић из УГС „Независност“ је оценио да је свако ванредно повећање минималне зараде које долази од Владе позитиван корак, и додао да синдикат с нестрпљењем очекује нови круг преговора у августу.
Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић изразио је задовољство тиме што је одлука о ванредном повећању минималне цене рада донета консензусом, нагласивши значај социјалног дијалога у том процесу.