Мацут је, обраћајући се у уводном делу састанка, истакао да се у интервенцијама показала висока спремност служби приликом реаговања у ванредним ситуацијама.
Он је указао и на важност превенције, додавши да је Влада веома брзо интервенисала да се определе средства и помоћ угроженима.
Дачић је рекао да је велики број пожара задесио Србију и да су сви капацитети МУП-а били употребљени како би се они ставили под контролу.
У периоду од 1. јуна до 9. јула, евидентиран је 6.831 ванредни догађај, од којих је највише било пожара и експлозија - 5.821. Од укупног броја пожара 4.846 је евидентирано на отвореном простору, предочио је потпредседник Владе.
Он је нагласио да је број ванредних догађаја у овој, у односу на исти период 2024. године, повећан за 104 одсто, при чему је за 187 одсто повећан број пожара и експлозија, а највеће повећање - 284 одсто забележено је на пожарима на отвореном простору.
Дачић је подвукао да Министарство унутрашњих послова доста улаже у Сектор за ванредне ситуације и да ће тако наставити и убудуће у смислу повећања капацитета људства, као и у опремању.
Вршилац дужности помоћника министра и начелника Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић истакао је да тренутно нема активних великих пожара и нагласио да је само 7. јула, кад је током 12 сати евидентирано чак 628 пожара, на интервенцијама било ангажовано 2.037 ватрогасаца-спасилаца из целе Србије, са више од 700 возила.
Чаушић је указао на то да су на гашењу пожара учествовале и Хеликоптерска јединица са три хеликоптера и 15 припадника и 108 полицијских службеника.
Такође, према његовим речима, биле су ангажоване и друге снаге система заштите и спасавања, односно 24 припадника специјализованих јединица цивилне заштите, 434 члана добровољних ватрогасних јединица, 30 припадника Војске Србије, 125 запослених у јавним комуналним предузећима и 434 грађанина.
Министар за јавна улагања Дарко Глишић напоменуо је да је Влада Србије донела одлуку о проглашењу ванредне ситуације на територији 16 јединица локалне самоуправе, односно у 5 градова и 11 општина.
У погођеним подручјима до сада је пријављено да су 162 стамбена објекта потпуно или делимично уништена, од којих је највећу штету претрпео Топлички округ. Влада је одмах издвојила средства за санацију последица, а у случају потребе, биће обезбеђена и додатна средства за најугроженије.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић рекао је да је према прелиминарним подацима приближно 50 до 60 хектара пољопривредног земљишта и пар десетина тона сточне хране уништено у пожарима, као и мања количина стоке, која је већ обезбеђена.
Највећа штета је на механизацији, предочио је он и нагласио да је помоћ већ обезбеђена, а након тачног пописа, она ће бити допремљена угроженима.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, говорећи о помоћи коју је министарство на чијем је челу обезбедило за угрожене, истакла је да је обезбеђено 30 тона хране, пакети за личну хигијену и друго, који су равномерно распоређени.
Она је истакла да је Министарство донело одлуку да се социјално угроженим породицама, погођеним пожарима, које се буду пријавиле преко центара за социјалну помоћ, исплати једнократна новчана помоћ у максималном износу између 83.000 и 85.000 динара, која, у случају потребе, може бити исплаћена још једном.
Потпредседница Владе и министарка привреде Адријана Месаровић рекла је да је, посредством Привредне коморе Србије (ПКС), у плану одржавање састанка са привредницима и компанијама у циљу обезбеђивања донација у виду грађевинског материјала и друге опреме потребне за санацију настале штете.
На крају седнице усвојени су закључци којима се обавезују министарства, јавна предузећа, локална комунална предузећа, посебне организације и друге институције које су у саставу Републичког штаба за ванредне ситуације, да у складу са својим надлежностима и оперативно планским документима, сагледају људске и материјалне капацитете и изврше адекватну припрему за ефикасан одговор на појаву екстремних временских услова, са посебним тежиштем на опасност од пожара и недостатка воде за пиће.
Наложено је и Републичком хидрометеоролошком заводу Србије (РХМЗС) и јавним предузећима, али и свим управним окрузима и јединицама локалне самоуправе, да појачано прате ситуацију у складу са својим надлежностима и хидролошким и метеоролошким прогнозама и обезбеде ефикасан одговор како би се потенцијалне штете свеле на најмању меру.
Такође, припадници Сектора за ванредне ситуације ће обезбедити из сопствених капацитета осам резервоара за воду капацитета по 1.000 литара Општини Сврљиг, за потребе водоснабдевања, али по потреби и другим локалним самоуправама.