П:
О:
Читај ми
Неопходно што пре ратификовати енергетски споразум између Србије и Русије
Санкт Петербург,
7. јун 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић изјавио је данас после сусрета са председником управног одбора руског енергетског гиганта "Гаспром" Алексејем Милером да у Србији постоји широк консензус о потреби ратификације споразума о енергетској сарадњи са Русијом.
Санкт Петербург
Ђелић, који учествује на 12. међународном економском форуму у Санкт Петербургу, рекао је у изјави за агенцију Танјуг да сматра да је следећи најважнији корак што бржа ратификација енергетског споразума.
Потпредседник Владе је додао да је Милеру пренео да у нашој земљи постоји консензус да се споразум ратификује чим се конституише нови парламент и нова влада, уколико то буде пре лета, онда пре лета, а најкасније у септембру.
Он је навео да је додатна тема разговора, у којем су учествовали и министар трговине и услуга Предраг Бубало, државни секретар Министарства економије Јасна Матић и генерални директор НИС-а Милош Сарамандић, а са руске стране и генерални директор "Гаспромекспорта" Александер Медведев, била изградња нашег подземног складишта гаса „Банатски Двор“.
Истовремено, ми смо их информисали да ће доћи до новог тендера за сирову нафту од милион тона до краја јуна, рекао је Ђелић и изразио уверење да ће у томе учествовати „Гаспромњефт“.
Потпредседник Владе је истакао да је као следећи корак одређено да се у наредне две до три недеље сачини прва скица уговора између НИС-а и "Гаспромњефта" и да се убрзају све активности да би се формирало заједничко предузеће између "Гаспрома" и "Србијагаса".
Кад је реч о ратификацији енергетског споразума, Ђелић је нагласио да је мера озбиљности наше државе да испунимо оно што смо рекли да ћемо урадити, а то је да будућа влада ратификује овај споразум.
Ми смо последњих година могли да рачунамо на озбиљну подршку Руске Федерације и на професионалност у њиховом приступу у домену економије, а на нама је да покажемо да смо солидан партнер, истакао је потпредседник Владе Србије.
Према његовим речима, интерес Србије се преклапа са интересом Руске Федерације да „Гаспромњефт“ што пре инвестира у нашу земљу и да те инвестиције обезбеде да наше рафинерије, Панчево и Нови Сад, буду конкурентне.
Он је објаснио да ће тако наши грађани и наша привреда плаћати јефтиније нафту и да ћемо успети до 2011. године, када дође до либерализације тржишта нафтних деривата, да будемо у стању да извозимо нафтне деривате, а не да их увозимо из суседних земаља.
Ту се ради о стотинама милиона евра, нечега што ће бити или увоз или извоз, и са садашњих 3,2 милиона тона, колико данас прерађујемо, апсолутно је могуће да кроз две до три године достигнемо седам милиона тона прераде у нашим рафинеријама, рекао је Ђелић.
Потпредседник Владе је такође навео да се на маргинама поменутог форума срео са министрима Владе Аустрије, при чему је једна од главних тема био гасовод "Јужни ток" јер је и Аустрија изузетно заинтересована за тај пројекат.
Ђелић је рекао да се делегација Србије на маргинама овог скупа састала са власницима Промсвјазбанке, једне од 10 највећих банака у Русији, чији акционари имају значајне инвестиције у домену информационих технологија. Њих тржиште Србије и Балкана интересује за оба сектора, тако да су изразили интересовање за приватизацију одређених банака код нас, уз инвестиције у информациону технологију, додао је потпредседник Владе. Према његовим речима, то што је Московска банка недавно добила лиценцу за рад у Србији представља подстицај за друге руске банке да се интересују јер тамо где су руске банке, лакше долази и руски бизнис.
Он је оценио да је учешће делегације Србије на форумима и самитима као што је овај у Санкт Петербургу важно, будући да омогућава, уз унапред договорене састанке, контакте са елитом руског и међународног пословног света и политике. Потпредседник Владе Србије рекао је да је током сусрета са генералним директором "Аерофлота" Валеријем Окуловим потврђен интерес руског авио-превозника за учешће у приватизацији "Јат ервејза". Он је Окулова информисао о активностима које су уследиле после њиховог последњег сусрета на инвестиционом форуму у Сочију у октобру прошле године и нарочито о решењу проблема власништва над платформом у Сурчину на Аеродрому "Никола Тесла" и о решењу односа између "Јат ервејза", с једне стране, и Аеродрома и "Јат технике", с друге стране.
Ђелић је директора „Аерофлота“ обавестио о томе да ће Србија до краја јуна припремити све нужне елементе да би се и формално расписао тендер за продају већинског пакета у капиталу "Јат ервејза". Он је навео да је важно то што је "Аерофлот" заинтересован да развије Београд као регионални центар аеротранспорта и да је, као компанија која је имала профит од 350 милиона долара прошле године, у стању да финансира развој наше компаније, чиме се представља као важан и потенцијално озбиљан кандидат за стратешко партнерство са „Јатом“. Кад је реч о томе да ли би у пакету са „Јатом“ могао да буде продат и Аеродром, Ђелић је пренео да то није предмет трансакције и да Србија неће приватизовати већински део капитала нашег аеродрома у годинама које долазе.
Он је додао да то не значи да наша земља није заинтересована за стратешко партнерство, за формирање новог карго центра, јер би то била нека нова инвестиција и ту је могуће евентуално учешће и повезивање приватизације „Јат ервејза“ са таквом инвестицијом, уколико постоји интерес. Та руска авио-компанија сачинила је бизнис план на седам година, у којем су инвестиције јасно назначене и наше идеје се доста преклапају – да Београд треба да буде регионални центар, да нова флота мора бити састављена пре свега од мањих авиона који путују великом фреквенцијом, а не великих авиона који путују ниском фреквенцијом, објаснио је Ђелић. Током досадашњег боравка у Санкт Петербургу, где делегација Владе Србије учествује на 12. међународном економском форуму, постигнут је договор са челницима "Гаспрома" и "Гаспромњефта", као и "Аерофлота", да посете нашу земљу на репрезентативном нивоу средином јуна, где ће бити размотрена додатна питања. Према његовим речима, током боравка у Санкт Петербургу састаће се и са представницима компаније "Фијат".
Бубало је рекао да је руска страна потпуно спремна да крене у реализацију онога што је предвиђено споразумом, уз оцену да је главно питање ратификација у нашем парламенту.
Министар је додао да овакав форум представља и прилику за сусрете са великим бројем важних људи из политичког и пословног света и додао да је разговарао са министром за економски развој Елвиром Набјулином, министром за саобраћај Игором Левитином и власником компаније "Базни елемент" Олегом Дерипаским.
Он је навео да је Левитин изразио заинтересованост руске стране за учешће у већем броју саобраћајних, инфраструктурних пројеката, као што је приватизација "Јат ервејза", изградња карго центра и низ других пројеката.
Према његовим речима, са Дерипаским и његовим сарадницима било је речи о РТБ Бор и енергетском систему.
Потпредседник Владе је додао да је Милеру пренео да у нашој земљи постоји консензус да се споразум ратификује чим се конституише нови парламент и нова влада, уколико то буде пре лета, онда пре лета, а најкасније у септембру.
Он је навео да је додатна тема разговора, у којем су учествовали и министар трговине и услуга Предраг Бубало, државни секретар Министарства економије Јасна Матић и генерални директор НИС-а Милош Сарамандић, а са руске стране и генерални директор "Гаспромекспорта" Александер Медведев, била изградња нашег подземног складишта гаса „Банатски Двор“.
Истовремено, ми смо их информисали да ће доћи до новог тендера за сирову нафту од милион тона до краја јуна, рекао је Ђелић и изразио уверење да ће у томе учествовати „Гаспромњефт“.
Потпредседник Владе је истакао да је као следећи корак одређено да се у наредне две до три недеље сачини прва скица уговора између НИС-а и "Гаспромњефта" и да се убрзају све активности да би се формирало заједничко предузеће између "Гаспрома" и "Србијагаса".
Кад је реч о ратификацији енергетског споразума, Ђелић је нагласио да је мера озбиљности наше државе да испунимо оно што смо рекли да ћемо урадити, а то је да будућа влада ратификује овај споразум.
Ми смо последњих година могли да рачунамо на озбиљну подршку Руске Федерације и на професионалност у њиховом приступу у домену економије, а на нама је да покажемо да смо солидан партнер, истакао је потпредседник Владе Србије.
Према његовим речима, интерес Србије се преклапа са интересом Руске Федерације да „Гаспромњефт“ што пре инвестира у нашу земљу и да те инвестиције обезбеде да наше рафинерије, Панчево и Нови Сад, буду конкурентне.
Он је објаснио да ће тако наши грађани и наша привреда плаћати јефтиније нафту и да ћемо успети до 2011. године, када дође до либерализације тржишта нафтних деривата, да будемо у стању да извозимо нафтне деривате, а не да их увозимо из суседних земаља.
Ту се ради о стотинама милиона евра, нечега што ће бити или увоз или извоз, и са садашњих 3,2 милиона тона, колико данас прерађујемо, апсолутно је могуће да кроз две до три године достигнемо седам милиона тона прераде у нашим рафинеријама, рекао је Ђелић.
Потпредседник Владе је такође навео да се на маргинама поменутог форума срео са министрима Владе Аустрије, при чему је једна од главних тема био гасовод "Јужни ток" јер је и Аустрија изузетно заинтересована за тај пројекат.
Ђелић је рекао да се делегација Србије на маргинама овог скупа састала са власницима Промсвјазбанке, једне од 10 највећих банака у Русији, чији акционари имају значајне инвестиције у домену информационих технологија. Њих тржиште Србије и Балкана интересује за оба сектора, тако да су изразили интересовање за приватизацију одређених банака код нас, уз инвестиције у информациону технологију, додао је потпредседник Владе. Према његовим речима, то што је Московска банка недавно добила лиценцу за рад у Србији представља подстицај за друге руске банке да се интересују јер тамо где су руске банке, лакше долази и руски бизнис.
Он је оценио да је учешће делегације Србије на форумима и самитима као што је овај у Санкт Петербургу важно, будући да омогућава, уз унапред договорене састанке, контакте са елитом руског и међународног пословног света и политике. Потпредседник Владе Србије рекао је да је током сусрета са генералним директором "Аерофлота" Валеријем Окуловим потврђен интерес руског авио-превозника за учешће у приватизацији "Јат ервејза". Он је Окулова информисао о активностима које су уследиле после њиховог последњег сусрета на инвестиционом форуму у Сочију у октобру прошле године и нарочито о решењу проблема власништва над платформом у Сурчину на Аеродрому "Никола Тесла" и о решењу односа између "Јат ервејза", с једне стране, и Аеродрома и "Јат технике", с друге стране.
Ђелић је директора „Аерофлота“ обавестио о томе да ће Србија до краја јуна припремити све нужне елементе да би се и формално расписао тендер за продају већинског пакета у капиталу "Јат ервејза". Он је навео да је важно то што је "Аерофлот" заинтересован да развије Београд као регионални центар аеротранспорта и да је, као компанија која је имала профит од 350 милиона долара прошле године, у стању да финансира развој наше компаније, чиме се представља као важан и потенцијално озбиљан кандидат за стратешко партнерство са „Јатом“. Кад је реч о томе да ли би у пакету са „Јатом“ могао да буде продат и Аеродром, Ђелић је пренео да то није предмет трансакције и да Србија неће приватизовати већински део капитала нашег аеродрома у годинама које долазе.
Он је додао да то не значи да наша земља није заинтересована за стратешко партнерство, за формирање новог карго центра, јер би то била нека нова инвестиција и ту је могуће евентуално учешће и повезивање приватизације „Јат ервејза“ са таквом инвестицијом, уколико постоји интерес. Та руска авио-компанија сачинила је бизнис план на седам година, у којем су инвестиције јасно назначене и наше идеје се доста преклапају – да Београд треба да буде регионални центар, да нова флота мора бити састављена пре свега од мањих авиона који путују великом фреквенцијом, а не великих авиона који путују ниском фреквенцијом, објаснио је Ђелић. Током досадашњег боравка у Санкт Петербургу, где делегација Владе Србије учествује на 12. међународном економском форуму, постигнут је договор са челницима "Гаспрома" и "Гаспромњефта", као и "Аерофлота", да посете нашу земљу на репрезентативном нивоу средином јуна, где ће бити размотрена додатна питања. Према његовим речима, током боравка у Санкт Петербургу састаће се и са представницима компаније "Фијат".
Бубало је рекао да је руска страна потпуно спремна да крене у реализацију онога што је предвиђено споразумом, уз оцену да је главно питање ратификација у нашем парламенту.
Министар је додао да овакав форум представља и прилику за сусрете са великим бројем важних људи из политичког и пословног света и додао да је разговарао са министром за економски развој Елвиром Набјулином, министром за саобраћај Игором Левитином и власником компаније "Базни елемент" Олегом Дерипаским.
Он је навео да је Левитин изразио заинтересованост руске стране за учешће у већем броју саобраћајних, инфраструктурних пројеката, као што је приватизација "Јат ервејза", изградња карго центра и низ других пројеката.
Према његовим речима, са Дерипаским и његовим сарадницима било је речи о РТБ Бор и енергетском систему.
-
Београд, 11. мај 2025.Сусрети у Москви потврда стратешког партнерства и подршке Србији
-
Београд, 10. мај 2025.Држава снажно подржава мере за побољшање популационе политике
-
Бачкa Паланкa, 10. мај 2025.Компанија „Мајевица“ пример успешне сарадње индустрије и...
-
Београд/Вићенца, 10. мај 2025.Милићевић присуствовао манифестацији „Дечје игре без граница”...
-
Београд, 9. мај 2025.Огроман допринос српског народа победи над фашизмом
-
Београд, 9. мај 2025.Српска наука има решења за потребе друштва и привреде
-
Београд, 9. мај 2025.Даљи рад на бољем транспортном повезивању региона
-
Београд, 9. мај 2025.Обележен Дан победе над фашизмом у Другом светском рату
-
Београд, 9. мај 2025.Заштита деце од насиља један од кључних приоритета државе
-
Београд, 9. мај 2025.Искуства Кине у области технолошког развоја од значаја за Србију