У саопштењу се наводи да, с обзиром на то да је Тужилаштво Међународног кривичног трибунала у Хагу предало редован извештај о сарадњи земаља у региону бивше Југославије са овим тужилаштвом, који ће бити разматран 4. јуна на седници Савета безбедности УН, Национални савет сматра да би пре одржавања седнице СБ УН било целисходно доставити званичним представницима његових чланица и Извештај овог савета о сарадњи са МКТЈ.
У Извештају се истиче да је став Републике Србије да се процес сарадње са МКТЈ може окарактерисати као конструктиван и успешан зато што су од 46 окривљених, чију је предају Трибунал захтевао од Србије, овом суду предата 42 лица.
Међу њима се налазе и двојица бивших председника Републике, бивши председник Владе, тројица бивших начелника Генералштаба Војске Југославије, бивши начелник Службе државне безбедности, као и велики број војних и полицијских генерала.
За преосталом четворицом окривљених пред Трибуналом, који се још налазе у бекству, врше се сталне потраге надлежних органа, а као најбољи пример за то може послужити акција покушаја хапшења оптуженог Стојана Жупљанина спроведена у Нишу 26. марта ове године.
Такође, за достављање информација које би помогле хапшењу преосталих бегунаца расписане су и високе новчане награде.
Од укупно 1.671 захтева за помоћ, које је Тужилаштво МКТЈ доставило Србији до средине маја 2008. године и који се односе на достављање документације и ослобађање сведока дужности чувања тајне, у потпуности је одговорено на више од 95 одсто, док је на већину преосталих захтева делимично одговорено.
Истовремено, по условима дефинисаним у Споразуму о увиду у архиве државних органа Републике Србије, од марта 2006. године до данас остварено је 20 посета представника Тужилаштва МКТЈ архивама органа Републике Србије, укључујући и архиве Министарства одбране, Безбедносно-информативне агенције и Министарства унутрашњих послова.
Сви сведоци за које је Тужилаштво захтевало да буду ослобођени дужности чувања тајне у циљу сведочења у поступцима пред Трибуналом у Хагу ослобођени су дужности чувања тајне, при чему је за више од 400 особа Тужилаштво МКТЈ доставило захтеве за ослобађање те дужности.
Поред наведеног, Република Србија поступила је по свим захтевима Трибунала за уручење судских позива и других писама лицима на територији Србије.
С обзиром на то да се у медијима појавила информација да је у Извештају тужиоца МКТЈ сарадња Србије у погледу заштите сведока Тужилаштва оцењена као неодговарајућа, а пре свега заштита сведока у предмету против оптуженог Војислава Шешеља, важно је истаћи да су надлежни државни органи Србије пружили заштиту свим сведоцима и у свим случајевима у којима је Трибунал то захтевао.
Једини изузетак представља случај где је након консултација са сведоком за којег је заштита затражена и након обављених неопходних безбедносних провера оцењено да пружање мера заштите није неопходно, о чему је Трибунал био благовремено обавештен.
Услови под којима су окривљени пред МКТЈ пуштени на привремени боравак на слободу до почетка суђења поштовани су беспрекорно, и у свим случајевима окривљени су враћани у Трибунал у складу са временским роковима прописаним одлукама судских већа Трибунала.
Као доказ посвећености Србије да се што већи број одговорних за ратне злочине почињене на територији бивше Југославије изведе пред лице правде, Национални савет истиче да су пред Већем за ратне злочине Окружног суда у Београду до сада процесуирана 123 лица која су окривљена за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена током оружаних сукоба на територији бивше СФРЈ.
Веће за ратне злочине Окружног суда у Београду и Тужилаштво за ратне злочине Србије показали су у свом досадашњем раду професионалност и техничку оспособљеност да процесуирају наведене предмете у складу са међународно признатим стандардима.
Овакав став изнело је и Тужилаштво Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију у предмету окривљеног Ковачевића, који је Трибунал уступио српском правосуђу, као и у бројним другим случајевима, додаје се у саопштењу.