Ђурђевић Стаменковски је нагласила да њихова имена нису само подсетник на погибију, већ су и доказ живота, јер су се, уписујући се у вечност, жртвовали за ближње своје.
Министарка је навела да ми данас не можемо вратити синове, мужеве, браћу и очеве, али можемо обећати да ћемо се борити задњом капи крви и последњим атомом снаге да наши најлепши тргови и улице понесу имена оних који су се борили за нашу слободу.
Она је нагласила да је Србија много пута кроз историју губила и враћала Косово и Метохију, али да никада није замишљала своју будућност без њега и да зато данас, више него икада, осећамо присуство оних који су физички одсутни.
Борићемо се да очувамо оно што је највећи споменик јунака са Кошара, а то је слобода наше отаџбине, то је Косово и Метохија, поручила је она и додала да су границе наше државе омеђили управо они које данас славимо.
Зато су, истакла је Ђурђевић Стаменковски, оне непромењиве и зато ће остати онако како су уписане, не само у Уставу Србије, већ у нашој свести, памћењу, моралном праву, да знамо ко смо и одакле смо.
Министарка је наводећи да је слободарски дух јунака са Кошара најјаче оружје једног народа, истакла да он није нацртан на мапама и уписан у стратегијама и тактикама, већ у њиховом васпитању које су из куће понели, у њиховим срцима и у свима који нису дозволили да застава отаџбине буде спуштена.
У њима је наша снага и наш вечни завет од којег никада нећемо одступити, у њима је наша обавеза да чувамо Србију и да славимо слободу, поручила је министарка и закључила да је наша дужност да очувамо нашу једину, недељиву, суверену и независну Србију и јединство српског народа, ма где се он налазио.
Венце на Споменик херојима са Кошара положили су и представници Министарства одбране и Војске Србије, представници борачких и удружења ветерана, удружења за неговање традиција ослободилачких ратова и чланови породица погинулих бораца са Кошара.