Министарство финансија саопштило је да су данас у Влади Републике Србије потписани Уговор о зајму и Уговор о Пројекту унапређења квалитета ваздуха у Србији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).
П:
О:
Читај ми
Важан корак ка одрживим изворима топлотне енергије
Београд,
11. јун 2025.
Уговор о зајму потписали су први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали и директор ЕБРД за Западни Балкан Матео Коланђели, док је министарка заштите животне средине Сара Павков потписница Уговора о Пројекту.
Пројекат унапређења квалитета ваздуха у Републици Србији има за циљ да се широм наше земље угасе, односно уклоне из употребе еколошки штетне котларнице које користе фосилна горива - угаљ или мазут.
Мали је истакао да се такве котларнице углавном налазе у градским центрима у различитим јавним објектима, те да су значајан извор емисије гасова са ефектом стаклене баште и загађујућих материја, посебно током зимске сезоне.
Он је оценио да је подршка, вредна 50 милиона евра, која ће бити на располагању за повлачење током четири године, од великог значаја за нашу земљу.
Средствима зајма ће се инвестирати и у одрживе изворе топлотне енергије, укључујући топлотне пумпе, индустријску отпадну топлоту, биомасу, као и прикључење на мрежу даљинског система грејања или гасоводну мрежу где је то могуће, рекао је Мали.
Павков је оценила да је овај низ пројеката круна вишегодишњег рада, јер се након захтевне процедуре ушло у фазу радова, што ће интензивирати борбу за чистији ваздух.
Ово није први пројекат који реализујемо уз подршку ЕБРД-а, рекла је она и подсетила на помоћ Европске банке да се у крагујевачкој топлани замене 50 година стари котлови на угаљ најсавременијим котловима на гас.
Према њеним речима, започета је и друга фаза – санација пепелишта, које ће бити уклоњено и искоришћено као ресурс у складу са принципима циркуларне економије.
Коланђели је истакао значај потписаних уговора, нагласивши да овај зајам Србији представља важан корак ка чистијој и одрживијој будућности за земљу и њене грађане.
Смањењем загађења ваздуха у многим српским градовима и смањењем зависности од увозне енергије, овај пројекат ће смањити трошкове енергије за јавне институције, истовремено побољшавајући удобност и одрживост зграда широм земље, изјавио је он.
Реализација овог пројекта донеће вишеструке користи у енергетском и еколошком сектору у виду значајног смањења емисије CO₂ широм Србије и умањења удела увезених енергетских извора и укупних трошкова за потрошњу енергије за кориснике у јавном сектору.
Очекује се да ће он довести до великог побољшања квалитета ваздуха и преласка на нискоугљеничне методе испоруке топлотне енергије, што је кључан корак у декарбонизацији сектора грејања и хлађења.
Предвиђено је да овај пројекат буде завршен до децембра 2029. године.
Корисници ће бити јавни субјекти на централном и локалном нивоу (министарства, јавна предузећа, државне установе, академске институције и др.), који се налазе у градовима и општинама где су забележене емисије штетних гасова изнад граничних вредности.
То се, пре свега, односи на Београд, Ниш, Ваљево, Зајечар, Нови Пазар и Смедерево, као и на субјекте обухваћене анализом услова за реализацију пројекта коју је спровела Европска банка за обнову и развој, заједно са Министарством заштите животне средине.
ФОТОГРАФИЈЕ: Марко Ђоковић/ТАНЈУГ
-
Београд, 12. јун 2025.Тржиште капитала мора да испрати укупан развој земље
-
Београд, 12. јун 2025.Наставак рада на стварању стабилног окружења за пословање
-
Београд, 11. јун 2025.ММФ предвиђа даљи привредни раст Србије
-
Београд, 11. јун 2025.Први контејнер српских производа стигао у Кину
-
Београд, 10. јун 2025.Брига о грађанима и инвестиције стубови наше економске политике
-
Београд, 10. јун 2025.Дачић упутио саучешће поводом трагедије у школи у Грацу
-
Београд, 10. јун 2025.Даље материјално и кадровски јачати Интервентну јединицу 92
-
Београд, 10. јун 2025.ЕКСПО 2027 највећа развојна шанса за Србију и цео регион
-
Београд, 8. јун 2025.Одата пошта полицајцима страдалим чувајући мир и безбедност у...
-
Београд, 6. јун 2025.За изградњу фабрике воде у Идвору 300 милиона динара