Ђедовић Хандановић je објаснила да почињу радови на новој деоници најважнијег „енергетског ауто-пута“, на трећој секцији Трансбалканског коридора од Обреновца до Бајине Баште, дужине 109 километара.
Овим пројектом, у који ће бити уложено приближно 100 милиона евра, како је истакла, повећава се сигурност снабдевања потрошача у западној Србији и ојачавају интерконекције са суседним земљама.
Она је подсетила на то да смо се изградњом Трансбалканског коридора већ повезали са Румунијом, а завршетком читавог пројекта додатно ће се оснажити повезаност са Босном и Херцеговином и Црном Гором, и даље са Италијом.
Министарка је додала да у наредних пет година Србију чекају значајна улагања на преносној мрежи, укључујући изградњу Панонског коридора ка Мађарској.
Усвојили смо детаљан списак приоритетних пројеката чија укупна вредност за преносни систем износи приближно 500 милиона евра. То ће значити додатну сигурност за наше грађане, али ће и допринети да оснажимо индустрију и извођаче, да могу да раде и у региону, указала је Ђедовић Хандановић.
Министарка је исказала захвалност Европској унији (ЕУ) и Влади СР Немачке на финансијској подршци за изградњу Трансбалканског коридора, који је важан и за прикључење будуће РХЕ „Бистрица“.
Од извођача очекујем да не касне са радовима, како би пројекат био завршен у наредне две и по године, како је и планирано, поручила је она.
Заједно са министарком Ђедовић Хандановић, камен темељац положили су директорка „Електромреже Србије“ АД Јелена Матејић, шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре и шефица Одељења за привредну сарадњу Амбасаде СР Немачке у Србији Јудит Хофман.
Матејић је рекла да вредност изградње целог Трансбалканског коридора износи више од 200 милиона евра, у шта спада 323 километара 400 kV далековода, подизање напонских нивоа две трафостанице и доградња далеководних поља у три трафостанице.
Осим ове треће секције, чека нас и четврта, за коју су средства обезбеђена и биће завршена 2028. године, навела је Матејић.
Жиофре је напоменуо да је ЕУ за пројекат Трансбалканског коридора дала укупну донацију од 38,3 милиона евра, од чега је 18,9 милиона евра вредност донације за трећу секцију.
Он је подсетио на то да је Европска унија од 2000. године издвојила милијарду евра за енергетски сектор Србије, како би постао јачи и стабилнији.
Хофман је рекла да је за претходних 25 година сарадње, СР Немачка уложила приближно 2,5 милијарде евра у одрживи развој Србије, од чега две трећине у енергетски сектор, и подсетила на то да Немачка развојна банка KfW учествује у финансирању последње три секције Трансбалканског коридора.
Радови на трећој секцији Трансбалканског коридора обухватају изградњу далековода дужине 109 километара са 309 стубова, опремање два нова далеководна поља у ТС Обреновац, као и подизање ТС Бајина Башта на 400 kV напонски ниво.
Укупна вредност треће секције износи приближно 100 милиона евра.
Пројекат се финансира кредитом KfW банке у износу од 64,5 милиона евра, донацијом Western Balkans Investement Framework (WBIF) од приближно 21 милион евра, као и сопственим средствима ЕМС АД.