Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је данас са представницима Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ), коју је предводила нова шефица те мисије за Србију Анет Кјобе, о спровођењу реформи и приоритетним инвестицијама у енергетском сектору.
П:
О:
Читај ми
ММФ похвалио рад на стратешком и регулаторном оквиру у енергетици
Београд,
30. мај 2025.
Ђедовић Хандановић је указала на то да су у претходне две године направљени важни кораци на унапређењу институционалног и регулаторног оквира, пре свега доношењем измена Закона о енергетици, Закона о коришћењу обновљивих извора енергије (ОИЕ) и бројних подзаконских аката на основу ових закона.
Она је истакла да су пoстављени и амбициозни циљеви у Реформској агенди, који су до краја прошле године већ испуњени у електроенергетском сектору, а напредак је остварен и у сектору гаса.
Енергетска заједница, како је указала, означила је Србију као лидера у реформама у сектору електроенергетике и ОИЕ, а највише смо у региону напредовали по припремљености за спајање тржишта електричне енергије са тржиштем ЕУ.
Министарка је подвукла да је унапређење регулаторног оквира подстакло већа улагања приватног сектора, што показују два успешно реализована круга аукција за тржишне премије и повећање капацитета из ветра и солара у претходне две године за 85 одсто.
Такође, како је навела, број купаца-произвођача повећан је 15 пута.
Она је, када је реч о јавном сектору, најавила да ће ускоро бити на мрежи једна ветроелектрана и једна соларна електрана у оквиру ЕПС-а, а уговорен је и пројекат изградње једног гигавата соларних електрана, са 200 мегавата батеријских складишта, који ће значајно „озеленити“ портфолио ЕПС-а, а ради се и на обезбеђивању финансирања.
У претходној години завршене су битне капиталне инвестиције у термо сектору, као што су изградња ТЕ Костолац Б3 и постројења за одсумпоравање у ТЕНТ А, које ће дати додатну енергетску сигурност и ускладити рад највећих термо капацитета са европским и домаћим еколошким прописима, објаснила је министарка.
Према њеним речима, план приоритета у енергетском сектору је ажуриран кроз измене Полазних основа плана развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности за период до 2028. године, са пројекцијама до 2030. године, чије је измене и допуне јуче усвојила Влада.
Ђедовић Хандановић је нагласила да је усвојеним Интегрисаним националним планом за енергетику и климу, као и новом Стратегијом развоја енергетике, заокружен стратешки оквир развоја енергетског сектора и утврђен правац и циљеви у енергетској транзицији до 2050. године.
Она је објаснила да ће то подразумевати значајна улагања у хидро сектор и сектор ОИЕ и постепену декарбонизацију енергетског сектора, али уз обезбеђивање нових базних капацитета, уз напомену да се у оквиру тога разматра и могућност коришћења нуклеарне енергије после 2040. године.
Министарка је пренела да реформе ЕПС-а добро напредују и да је до сада спроведен највећи број мера на оптимизацији организације, пре свега у администрацији, кроз смањење броја управљачких нивоа у седишту и филијалама за 40 одсто.
Поред осталог, како је додала, унапређено је управљање ризицима у оквиру компаније, започет је рад на оптимизацији јавних набавки, а у припреми је и план декарбонизације ЕПС-а.
На састанку је разговарано и о сигурности снабдевања у нафтном сектору у контексту најављених америчких санкција Нафтној индустрији Србије, као и о припремама за увођење цене емисије угљеника.
Ђедовић Хандановић је подсетила на то да је Србија у овом тренутку једина у региону припремљена за примену система за мерење, извештавање и верификацију емисија угљеника, који је услов за увођење цена емисија угљеника.
Она је напоменула да су анализиране различите опције и начин примене цене емисије у енергетици и да решење које буде прихваћено треба да обезбеди одрживу декарбонизацију, чије ће последице бити прихватљиве за привреду, грађане и енергетска предузећа и која неће угрожавати сигурност снабдевања.
Кјобе је похвалила изузетан рад у претходном периоду на успостављању стратешког и регулаторног оквира у енергетици, и додала да је енергетски сектор важна компонента у разматрању актуелног програма Србије са ММФ-ом.
Састанку у оквиру првог разматрања спровођења економског програма подржаног Инструментом за координацију политике, који је ММФ одобрио Србији крајем 2024. године и који не предвиђа коришћење финансијских средстава, присуствовао је и стални представник ММФ-а у Београду Лев Ратновски.
ФОТОГРАФИЈЕ: Ненад Костић
