Ђедовић Хандановић је на свечаности, на којој је представљено и 17. издање Сиве књиге, која садржи 100 препорука за боље услове пословања, објаснила да су реформске мере важне и како бисмо имали енергетску стабилност и довољно струје и гаса у будућности, када ћемо све више прелазити на чисте изворе енергије, али на сигуран и безбедан начин, што је важно и за конкурентност привреде.
Она је подсетила на то да смо пре две и по године почели да реформишемо енергетски сектор у који се није довољно улагало и у којем су постојали деценијски нагомилани проблеми.
Од тада до данас, како је напоменула, Енергетска заједница је више пута похвалила Србију у својим извештајима као лидера у реформама у региону, посебно у електроенергетици и обновљивим изворима енергије.
Према њеним речима, највише смо напредовали у процесу спајања тржишта и верујем да ће Србија бити међу првима која ће спајање са тржиштем електричне енергије ЕУ, конкретно са Мађарском, спровести до краја и бити узор другима у региону.
Министарка је нагласила да неопходна улагања у енергетски сектор у наредних десет година износе око 15 милијарди евра, од којих се највећи део односи на хидрокапацитете и обновљиве изворе енергије, и то приближно седам милијарди евра.
Поред тога, како је додала, планирамо и нове базне капацитете важне за стабилност снабдевања, наставак улагања у развој преносне и дистрибутивне мреже, као и нове пројекте у сектору нафте и гаса.
Као један од приоритета у новом издању Сиве књиге означено је увођење Механизма за прекогранично прилагођавање цена угљеника (CBAM) по угледу на ЕУ.
У складу са тим, министарка је подвукла да је у припреми национална анализа и процена утицаја примене цене емисије угљеника и механизма CBAM, при чему Влада ради на дефинисању најприхватљивијих опција како би се заштитила привреда и грађани.
Она је указала на то да је ресорно министарство једно од ретких које може да се похвали испуњеним препорукама из претходне Сиве књиге, захваљујући дигитализацији процедура за прикључење купаца-произвођача на дистрибутивну мрежу и увођењу института активног купца кроз прошлогодишње измене Закона о енергетици.
Према њеним речима, у последње две и по године повећан је број прозјумера за више од 15 пута.
Ђедовић Хандановић је навела да Министарство цени сарадњу са НАЛЕД-ом и њихово учешће у изради законских и подзаконских аката, а поздравља и најављено формирање савета за енергетику у јуну, као још једне платформе за дијалог између државе, привреде, стручњака и међународних партнера.
Такође, НАЛЕД је препознао економско оснаживање жена као своју „тему годинеˮ , нагласила је она и поручила да је заједнички задатак јавног и приватног сектора да стварамо услове да што већи број жена има прилику да утиче на развој и будућност земље.
Према њеним речима, у последње две године имамо више жена на челу државних компанија у енергетском сектору и наставићемо да стварамо услове да жене имају једнаке шансе да напредују и долазе до највиших положаја.
Верујем да и компаније чланови НАЛЕД-а могу својим примером дати подстрек да и у приватном сектору имамо што више стручних жена и лидерки на руководећим позицијама, закључила је Ђедовић Хандановић.