Гламочић је, на овом скупу у оквиру 92. међународног пољопривредног сајма у Новом Саду, рекао да ресорно министарство обухвата не само сектор пољопривреде, већ и институције које у 99 одсто случајева воде рачуна о безбедности и квалитету хране коју свакодневно конзумирају грађани.
Он је посебно похвалио рад инспекцијских служби, а нарочито Ветеринарске инспекције, која је показала како инспекцијски надзор може бити ефикасан, транспарентан и у служби потрошача.
Министар је указао и на значај интегрисаног система управљања ризицима, у који су укључене и фитосанитарна, пољопривредна и санитарна инспекција, и нагласио да улога Министарства није само да кажњава, већ пре свега да едукује произвођаче и потрошаче.
Гламочић је подсетио и на значајне извозне резултате Србије, истичући да смо тренутно већи извозник него увозник хране – у овом тренутку 56 објеката има дозволу за извоз у Европску унију, 69 у Евроазијску унију, а више од 100 у ЦЕФТА регион.
Он је најавио и јачање улоге Националне референтне лабораторије у Батајници, као и почетак рада Централне лабораторије за контролу квалитета млека од јануара 2026. године.
Према његовим речима, резултати Централне лабораторије биће основ за обрачун премија и цена млека, што ће увести транспарентност и мотивисати произвођаче да унапреде квалитет.
Најквалитетније млеко ће имати најбољу цену и највећу премију, што је правичан систем за све. Време је да укинемо праксу у којој једна страна истовремено одређује квалитет, цену и исплату. Циљ нам је да изградимо поверење у систем, поручио је министар.
Он је позвао медије да, поред критичких тема, више простора посвете и добрим примерима – одговорним произвођачима, исправним објектима и успешним праксама.
Сви смо одговорни да чувамо здравље – од произвођача до потрошача и Министарство ће наставити да ради у том правцу, закључио је Гламочић.