Предложене законске измене, које су представљене на трибини у Београду, имају за циљ и заштиту права ученика и родитеља, унапређивање транспарентности у избору уџбеника, као и уградњу механизама за спречавање злоупотреба.
Најзначајнија новина која се предлаже изменама Закона о уџбеницима односи се на увођење уџбеника од националног интереса за основне школе за предмете као што су српски језик, српски језик и књижевност, свет око нас, природа и друштво, историја, географија, музичка и ликовна култура, као и уџбенике од посебног интереса за националне мањине.
Ове уџбенике припремаће јавни издавач, а штампаће их јавно предузеће.
Влада ће, у складу са образовним приоритетима, моћи да прошири листу уџбеника од националног интереса и на средње образовање.
Коришћење уџбеника од националног интереса и уџбеника од посебног интереса за националне мањине у основној школи за ученике првог и петог разреда почеће од школске 2026/2027. године, за ученике другог и шестог разреда почеће од школске 2027/2028. године, за ученике трећег и седмог разреда почеће од школске 2028/2029. године и за ученике четвртог и осмог разреда почеће од школске 2029/2030. године.
У циљу заштите права ученика и родитеља, Нацрт закона прописује и могућност одређивања највише малопродајне цене уџбеника, као и њихове максималне тежине како би се заштитило здравље деце.
Највишу малопродајну цену уџбеника утврђује Влада до 15. марта текуће за наредну школску годину, на основу предлога Комисије, коју ће заједно формирати министар просвете и министар трговине.
Нацртом закона први пут се предвиђа утврђивање јасних, транспарентних и недискриминаторних критеријума које посебним актом прописује министар надлежан за образовање, на основу којих школе бирају уџбенике, као и механизама за контролу поштовања тих критеријума.
У циљу спречавања злоупотреба и утицаја на наставнике ради избора уџбеника, Нацрт закона прописује бесплатно представљање уџбеника, уз могућност малог поклона од издавача који се не сматра донацијом, прописане вредности до 1.000 динара по особи.
Измене предвиђају да 9.700 ученика допунских школа у 22 земље у дијаспори користи националну читанку као обавезно наставно средство, додаје се у саопштењу Министарства просвете.