Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић истакла је, обраћајући се на скупу одржаном у Милану, да се енергетска транзиција не може посматрати одвојено од енергетске безбедности и економског развоја.
Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић истакла је, обраћајући се на скупу одржаном у Милану, да се енергетска транзиција не може посматрати одвојено од енергетске безбедности и економског развоја.
Ђедовић Хандовић је, на форуму „Next Milanoˮ на Универзитету Бокони, пред више од 1.000 студената из свих делова света, говорила о енергетској транзицији и растућој потреби за електричном енергијом на Балкану.
Када бисмо зарад виших циљева одједном угасили све термоелектране, суочили бисмо се с кризом великих размера – милиони људи би остали без енергије и биле би угрожене основне функције привреде, здравства, образовања и свакодневног живота грађана, рекла је министарка.
Она је нагласила да због тога Србија има амбициозан, али и реалан дугорочни план за декарбонизацију енергетског сектора до 2050. године, за који је потребна базна енергија.
Према њеним речима, важно је што је Србија укидањем мораторијума на изградњу нуклеарних електрана прошле године отворила могућност да разматра и нуклеарну енергију у будућности у енергетском миксу.
Ђедовић Хандановић је, учествујући на панелу „Од транзиције до трансформације: Будућност глобалне енергетике” са генералним директором Међународне агенције за атомску енергију Рафаелом Марианом Гросијем, говорила и о растућим потребама за електричном енергијом у свету.
Министарка је навела да велики део младих данас користи алате вештачке интелигенције у свакодневном животу, што захтева велике количине електричне енергије, уз напомену да су дата центри потрошили приближно 1,5 одсто ове енергије на светском нивоу и очекује се да се ови захтеви удвоструче до 2030. године.
Она је напоменула да је Дата центар у Крагујевцу највећи на Западном Балкану и захтева приближно 0,35 одсто укупне потрошње електричне енергије у Србији, додавши да ћемо ускоро имати и највећи суперкомпјутер у Југоисточној Европи.
Морамо да размишљамо о томе из којих извора долази та енергија, колико нас кошта да је произведемо и да ли ћемо је имати довољно уколико не будемо убрзано градили нове капацитете, посебно ако желимо да нам постројења и привреда раде на чисту енергију, подвукла је Ђедовић Хандановић.
Она је пренела да су у развој енергетског сектора у Србији предвиђена улагања у износу од приближно 15 милијарди евра у наредних 10 до 15 година како би он могао несметано да настави да испоручује електричну енергију за грађане, привреду и подржава даљи економски развој.
Министарка је указала на то да Србија има осам интерконекција на преносном систему и да ће наставити са улагањима и изградњом енергетских коридора.
Уз производне капацитете за стабилност напајања, како је додала, биће нам потребна јача преносна мрежа и ми се повезујемо и јачамо преносне капацитете са суседним земљама Мађарском, Босном и Херцеговином, Румунијом и Црном Гором.
Ђедовић Хандановић је током посете Универзитету Бокони разговарала са ректором Франческом Биларијем и деканом за развој и односе са алумни заједницом Антонелом Кару о потенцијалима за развој сарадње између ове образовне установе и Србије.
Министарка је навела да тај универзитет има неке од најпризнатијих мастер програма на свету, а могућност да се такви програми отворе и у Србији била би добра за прилика за све наше студенте да стекну диплому једног од светски признатих факултета у својој земљи.
То би обогатило избор образовних програма, а свакако је добро да имамо више могућности и да своје мастер програме код нас имају и светски универзитети, наравно поштујући све међународне стандарде високошколског образовања, рекла је она.
Она је додала да је са ректором и руководством Универзитета Бокони разговарала о отварању Бокони алумни центра у Београду, који би окупио некадашње студенте из нашег региона, нудио различите садржаје и курсеве и практично озваничио већ постојећу мрежу.
ФОТОГРАФИЈЕ: Министарство рударства и енергетике