Задруга „Бешка“ једна је од најуспешнијих у Срему, са више од 50 чланова и око 200 коопераната. Основна делатност јој је ратарска производња, пре свега житарица, соје и шећерне репе, али посебан акценат стављен је на развој воћарства – нарочито производњу вишње на 26 хектара, где се примењују савремене агротехничке мере, системи за наводњавање кап по кап и коришћење соларне енергије.
Према речима домаћина, задруга послује стабилно, уз приход од скоро 400 милиона динара у 2023. години и нето добит од 6,3 милиона динара. У згради некадашњег аграра данас ради 23 запослених, а задруга редовно улаже у механизацију, воћарску технологију и подизање нових засада.
Поред тога, задруга активно користи државне подстицаје и прати све конкурсе надлежних институција.
Гламочић је, након разговора са домаћинима и обиласка воћњака, поручио да овакве задруге представљају прави пример како треба да изгледа модерно пољопривредно газдинство.
Он је најавио да се у наредним недељама очекује објава нових јавних позива који ће бити директно усмерени на ратаре, воћаре и задруге, што је начин да се подстакне реална производња.
Србија мора да задржи мала и средња газдинства и она се могу сачувати само удруживањем, објаснио је министар и додао да је, нажалост, менталитет такав да се тешко удружујемо, али и да кроз добру државну подршку, менторство и јачање задружних савеза, то може да се промени.
Гламочић је указао на значај преношења знања на терен, оценивши да је то прави пут за младе који могу да раде и уче у реалном окружењу.
Истовремено, министар је најавио нове мере у боби против афлатоксина у кукурузу, наводећи да ће већ у наредних десетак дана бити отворене кредитне линије са субвенционисаним каматама за набавку дронова и других дигиталних алата за прецизну заштиту усева.
Он је позвао младе да остану на селу, истакавши да у задругама има простора и за све – од агронома, преко машинских оператера, до економиста, јер се Србија гради у сваком селу где се земља обрађује.
Председница Задружног савеза Војводине Јелена Несторов подсетила је на то да задругарство у Бешки има традицију дужу од једног века, те да задруга која је данас активна, функционише у континуитету још од 1950. године.
Директор задруге Драган Лончар указао је на то да је задругарство опстало и у најтежим временима управо зато што није одустајало од производње, уз оцену да су задруге најбољи механизам за изградњу складишта, сушара и прерађивачких капацитета у власништву пољопривредника, јер се тиме смањује зависност од великих система и откупљивача.