Гламочић је на Београдском сајму истакао да је у 2024. години цвеће и украсно биље узгајано у Србији на приближно 1.000 хектара обрадиве површине.
Он је прецизирао да је на отвореном засађено 680 хектара, док је у заштићеном простору забележен раст – засађена су 302 хектара, што, како је оценио, показује да Србија иде ка интензивнијој и конкурентнијој производњи.
Министар се осврнуо и на извоз цвећа и украсног биља, који је у прошлој години износио око 6,5 милиона евра, уз напомену да је увоз био вишеструко већи и да је износио више од 36 милиона евра.
Према његовим речима, то значи да имамо дефицит од 30 милиона евра, што указује на простор за раст домаће производње и потребу да се фокусирамо на развој овог сектора, како би хортикултура, уз друге гране пољопривреде, постала значајан ресурс.
Са једног хектара под цвећем може се остварити приход и неколико десетина пута већи него у ратарству, тако да ће фокус ресорног министарства бити на даљем развоју свих оних грана које ће остварити веће приходе по хектару обрадиве површине, поручио је Гламочић.
Он је, када је реч о лековитом и ароматичном биљу, нагласио да се извоз повећава сваке године, те је тако у 2024. години Србија извезла 4.000 тона, у вредности од 24 милиона евра.
Министар је предочио да је приметан константан раст, али да и даље постоји велики простор за напредак, посебно ако се почне са већим улагањима у финалне производе, уместо извоза сировине.
Гламочић је подсетио на то да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде увело подстицаје до 50 одсто повраћаја инвестиција за изградњу сушара, дестилерија, погона за екстракцију, као и за опрему за паковање и складиштење.
Србија има биодиверзитет, знање и традицију, које треба да претворимо у додату вредност и већи профит за домаће произвођаче, објаснио је он и поручио да држава не треба да извози сировине које ће други прерадити и зарадити више, већ ми то морамо да радимо овде код нас.
Истовремено, Гламочић је данас отворио и 49. међународни сајам грађевинарства, поручивши да је развој инфраструктуре кључан за унапређење услова живота у руралним подручјима.
Уз развој инфраструктуре, неопходно је водити рачуна и о очувању пољопривредног земљишта као стратешког ресурса, нагласио је министар и предочио да одрживо планирање простора подразумева проналажење равнотеже између грађевинског развоја и заштите земљишта.
Он је, по завршетку свечаног дела, обишао излагачки део двеју манифестација.