П:
О:
Читај ми
Почиње решавање проблема загађења и чишћење Великог бачког канала
Нови Сад,
21. април 2008.
Министар заштите животне средине у Влади Републике Србије Саша Драгин потписао је данас са представником Канцеларије УНДП-а у Београду Радомиром Бурићем Меморандум о спровођењу пројекта "Коначно решавање проблема загађења и чишћење Великог бачког канала".
Драгин је након потписивања овог меморандума у Извршном већу Војводине рекао да је због своје комплексности читав тај пројекат подељен у три дела.
Према његовим речима, први део подразумева изградњу магистралног колектора, који ће спојити општине Врбас и Кула, и прикупљати све комуналне и индустријске отпадне воде.
Он је подсетио на то да је Министарство расписало тендер за изградњу два километра магистралног колектора, и да радови почињу почетком маја, као и да су завршени пројектни задаци за магистрални колектор у дужини од четири километра до Куле.
Драгин је истакао да други део пројекта обухвата изградњу централног постројења за пречишћавање отпадних вода у Врбасу, који ће прикупљати и чистити све отпадне воде које се доводе путем магистралног колектора.
Трећа фаза је чишћење и ремедијација Великог бачког канала, што је најсложенији део пројекта, указао је министар.
Стручњаци Института за водопривреду "Јарослав Черни" из Београда, који су ангажовани као консултанти, представили су овај пројекат након потписивања меморандума.
Презентацији је присуствовао и председник Извршног већа АП Војводине Бојан Пајтић, који је том приликом изјавио да наше воде треба да буду развојни потенцијал, а не извор опасности.
Према његовим речима, зато је и донета одлука о томе да на партнерски начин у наредне две и по године буде решен проблем једне од најцрњих еколошких тачака, у нади да ће и овај канал једном постати заштићено природно добро.
Коначно решавање проблема загађења и чишћење је веома важно јер Велики бачки канал (Кишов канал) представља главну артерију читавог хидросистема у Бачкој, који спаја Дунав код Бездана са Тисом код Бечеја.
На обалама канала лоциран је привредни басен са насељима Црвенка, Кула и Врбас. Интензиван развој привреде у другој половини 20. века условио је пораст продукције отпадних вода индустрије и становништва.
Због неадекватног третмана већине индустријских отпадних вода, деоница Великог бачког канала испод преводнице у Врбасу у дужини од 6 километара деградирана је до те мере да представља најзагађенији водоток у Европи.
Више од 400.000 кубних метара муља у каналу оптерећено је тешким металима (хром, никл, арсен, олово, кадмијум), дериватима нафте и патогеним бактеријама.
Данас је Велики бачки канал превише плитак за речна пловила и бродове, и сувише опасан за пливање. Поред тога, контаминирани муљ и загађење вода нису само проблем овог канала, с обзиром на то да су загађењима значајно оптерећени Тиса и Дунав.
Такво оптерећење животне средине представља озбиљан здравствени и еколошки ризик за локално становништво, али има и далекосежне негативне друштвене и економске последице на будући развој региона, што превазилази капацитете и средства локалних самоуправа и покрајинских органа.
Када је у мају 2007. године формирано Министарство заштите животне средине, утврђени су приоритети дефинисањем ''три црне тачке'' Србије, и то су Бор, Панчево и Велики бачки канал.
У циљу решавања проблема, Министарство заштите животне средине, у сарадњи са локалном самоуправом, Фондом за капитална улагања АП Војводине, Фондом за заштиту животне средине и ЈВП “Воде Војводине”, у октобру 2007. године покренуло је пројекат "Коначног решавања загађења Великог бачког канала".
Вредност пројекта је 45 милиона евра, а Министарство је обезбедило средства за све активности у 2008. години, при чему укупна вредност радова у 2008. години износи 6,9 милиона евра. Такође, обезбеђена су и средства у 2009. години, и то у износу од 7 милиона евра за изградњу фабрике за пречишћавање отпадних вода, како из буџета Републике Србије, тако и из Фонда за капитална улагања АП Војводине.
Према његовим речима, први део подразумева изградњу магистралног колектора, који ће спојити општине Врбас и Кула, и прикупљати све комуналне и индустријске отпадне воде.
Он је подсетио на то да је Министарство расписало тендер за изградњу два километра магистралног колектора, и да радови почињу почетком маја, као и да су завршени пројектни задаци за магистрални колектор у дужини од четири километра до Куле.
Драгин је истакао да други део пројекта обухвата изградњу централног постројења за пречишћавање отпадних вода у Врбасу, који ће прикупљати и чистити све отпадне воде које се доводе путем магистралног колектора.
Трећа фаза је чишћење и ремедијација Великог бачког канала, што је најсложенији део пројекта, указао је министар.
Стручњаци Института за водопривреду "Јарослав Черни" из Београда, који су ангажовани као консултанти, представили су овај пројекат након потписивања меморандума.
Презентацији је присуствовао и председник Извршног већа АП Војводине Бојан Пајтић, који је том приликом изјавио да наше воде треба да буду развојни потенцијал, а не извор опасности.
Према његовим речима, зато је и донета одлука о томе да на партнерски начин у наредне две и по године буде решен проблем једне од најцрњих еколошких тачака, у нади да ће и овај канал једном постати заштићено природно добро.
Коначно решавање проблема загађења и чишћење је веома важно јер Велики бачки канал (Кишов канал) представља главну артерију читавог хидросистема у Бачкој, који спаја Дунав код Бездана са Тисом код Бечеја.
На обалама канала лоциран је привредни басен са насељима Црвенка, Кула и Врбас. Интензиван развој привреде у другој половини 20. века условио је пораст продукције отпадних вода индустрије и становништва.
Због неадекватног третмана већине индустријских отпадних вода, деоница Великог бачког канала испод преводнице у Врбасу у дужини од 6 километара деградирана је до те мере да представља најзагађенији водоток у Европи.
Више од 400.000 кубних метара муља у каналу оптерећено је тешким металима (хром, никл, арсен, олово, кадмијум), дериватима нафте и патогеним бактеријама.
Данас је Велики бачки канал превише плитак за речна пловила и бродове, и сувише опасан за пливање. Поред тога, контаминирани муљ и загађење вода нису само проблем овог канала, с обзиром на то да су загађењима значајно оптерећени Тиса и Дунав.
Такво оптерећење животне средине представља озбиљан здравствени и еколошки ризик за локално становништво, али има и далекосежне негативне друштвене и економске последице на будући развој региона, што превазилази капацитете и средства локалних самоуправа и покрајинских органа.
Када је у мају 2007. године формирано Министарство заштите животне средине, утврђени су приоритети дефинисањем ''три црне тачке'' Србије, и то су Бор, Панчево и Велики бачки канал.
У циљу решавања проблема, Министарство заштите животне средине, у сарадњи са локалном самоуправом, Фондом за капитална улагања АП Војводине, Фондом за заштиту животне средине и ЈВП “Воде Војводине”, у октобру 2007. године покренуло је пројекат "Коначног решавања загађења Великог бачког канала".
Вредност пројекта је 45 милиона евра, а Министарство је обезбедило средства за све активности у 2008. години, при чему укупна вредност радова у 2008. години износи 6,9 милиона евра. Такође, обезбеђена су и средства у 2009. години, и то у износу од 7 милиона евра за изградњу фабрике за пречишћавање отпадних вода, како из буџета Републике Србије, тако и из Фонда за капитална улагања АП Војводине.
-
Мало Орашје, 4. мај 2024.Обележава се годишњица страдања младих Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 3. мај 2024.Премијер и министри одали пошту убијенима у ОШ „Владислав...
-
Београд, 3. мај 2024.Обострана воља за наставак јачања односа Србије и Есватинија
-
Београд, 3. мај 2024.Сарадња Србије и Доминиканске Републике у областима од...
-
Београд, 3. мај 2024.Комеморативни дан поводом годишњице масовног убиства у ОШ...
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...