Министарство просвете Владе Републике Србије саопштило је да се изменама и допунама Закона о високом образовању, које је усвојила Скупштина Србије, унапређује квалитет високог образовања обезбеђивањем додатних буџетских средстава, смањењем школарине и побољшањем материјалног положаја запослених.
П:
О:
Читај ми
Значајно унапређење квалитета образовања
Београд,
6. март 2025.
Боља доступност високог образовања омогућава се умањивањем трошка школарине за самофинансирајуће студенте за 50 одсто, док се материјални положај запослених унапређује обезбеђивањем додатних средстава за повећање плата.
Усвојеним законом унапређује се релевантност високог образовања, јача аутономија универзитета и доприноси даљој интернационализацији високог образовања.
Овим документом се за 20 одсто, односно за 12 милијарди динара, повећавају буџетска средства за високо образовање, што је у складу са четвртим захтевом студената.
Предвиђа се и издвајање средстава која ће у целости покривати сталне трошкове високошколских установа, као и већа издвајања за трошкове материјала за високошколске установе.
Такође, предвиђено је и покривање у целости трошкова за друга примања запослених, у складу са Посебним колективним уговором за високо образовање.
Поред тога, од 1. јануара 2026. године, основица за плате у високом образовању изједначава се са основицама плата запослених на осталим нивоима образовања.
Изменом уредби којима се утврђују коефицијенти за обрачун и исплату плата запослених у високом образовању већ су обезбеђена додатна средства у износу од 5,7 милијарди динара за повећање плата запослених у високом образовању за 15,97 одсто од марта ове године.
Измене и допуне Закона о високом образовању предвиђају и умањење школарина за 50 одсто директном рефундацијом средстава из буџета самофинансирајућим студентима државних високошколских установа.
Усвојеним законом први пут се уводи обавеза државе да обезбеди средства и за трошкове акредитације студијских програма и установа у Републици Србији, као и за трошкове релевантних међународних академских акредитација.
Допунама закона уводе се и микрокреденцијали, односно мали програми студија који имају јасно дефинисану структуру, сврху и исходе учења, као програми образовања током читавог живота. Ови програми су намењени стручном оспособљавању лица са стеченим средњим или високим образовањем, у складу са потребама тржишта рада.
Закон, у циљу јачања утицаја упослених на високошколским установама, предвиђа смањење учешћа представника оснивача у органима управљања са 30 одсто на 25 одсто у корист представника запослених на високошколским установама, па је заступљеност запослених сада 60 одсто, уместо досадашњих 55 одсто.
Проценат учешћа представника студената у савету није мењан, односно остао је 15 одсто.
Такође, изменама се скраћује мандат органа управљања са четири на три године.
Садржај Закона о изменама и допунама Закона о високом образовању утврђен је у сарадњи са представницима Министарства финансија, Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност и академске заједнице, односно универзитета у Србији.
Реч је о Универзитету у Београду, Универзитету у Новом Саду, Универзитету у Крагујевцу, Универзитету у Нишу, Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Државном универзитету у Новом Пазару и Универзитету уметности у Београду.
Закон је резултат и много шире дискусије са свим актерима у високом образовању кроз рад Радне групе за анализу тренутног стања финансирања високог образовања и за израду Нацрта закона о високом образовању, коју је Влада Републике Србије именовала 25. јула 2024. године.
Скупштина Србије усвојила је данас и законе о изменама и допунама три закона из области образовања, која се односе на основно и средње образовање.
У питању су Закон о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, Закон о изменама и допунама Закона о основном образовању и васпитању и Закон о изменама и допунама Закона о средњем образовању и васпитању.
Овим законским изменама и допунама предвиђено је да изборни програми – верска настава, грађанско васпитање и други страни језик буду изборни предмети и да њихов статус остаје непромењен.
Решење је предложено са циљем уједначавања назива у плану и програму наставе и учења, где постоје предмети (обавезни и изборни) и активности.
Предвиђена је и промена радног статуса наставника верске наставе, који су до сада могли бити ангажовани искључиво на одређено време, на период од 12 месеци за сваку школску годину.
Тиме ће статус наставника верске наставе бити изједначен са статусом осталих наставника и биће им омогућено да буду ангажовани на неодређено време.
Изменама и допунама закона предвиђено је да се државна матура помери за школску 2028/2029. годину, наводи се у саопштењу.
-
Београд, 1. јул 2025.Ухапшен држављанин Шведске због давања мита
-
Београд, 1. јул 2025.Почиње подношење захтева за премију за млеко за други квартал
-
Београд, 30. јун 2025.Локализован пожар који је избио на полигону „Песковиˮ
-
Београд, 30. јун 2025.Заједничке патроле српске и црногорске полиције током летње...
-
Београд, 30. јун 2025.Уклоњене све блокаде на путним правцима у Београду
-
Београд, 30. јун 2025.Примена нове одлуке о висини путарина од 4. јула
-
Београд, 29. јун 2025.Неутемељени наводи против полиције и тужилаштва угрожавају...
-
Београд, 29. јун 2025.Полиција поступала професионално у очувању јавног реда и мира
-
Београд, 28. јун 2025.Скупу на Славији присуствује приближно 36.000 учесника
-
Београд, 28. јун 2025.Ухапшена једна особа због угрожавања сигурности и поседовања...