Састанку са представницима Биолошког, Фармацеутског, Хемијског, Пољопривредног, Медицинског, Технолошко-металуршког и Факултета спорта и физичког васпитања присуствовала је и министарка просвете Славица Ђукић Дејановић.
Беговић је том приликом истакла да је образовање једна од кључних карикa пројекта, као и да академија и наука морају да се умреже са привредом и производним сектором како бисмо испунили свој главни циљ – да у најбољим инфраструктурним условима будемо једна од централних тачака за развој нових технологија и привлачење инвестиција.
Србија мора да искористи овај пројекат, јер смо први и једини у региону са инвестицијом у науку која је вредна готово пола милијарде евра, навела је министарка.
Она је у разговору са деканима и продеканима нагласила да је важно да се умреже са приватним сектором и институтима, јер БИО4 кампус нуди изванредну прилику не само да развијамо иновације и технологију, већ и да као држава будемо пионири нових образовних система.
Према њеним речима, битно је да Србија остане конкурентна и у науци и у образовању, а факултети могу да помогну да БИО4 кампус и Србија буду препознати као место где настају идеје засноване на знању.
Беговић је нагласила да Србија и те како има шта да презентује свету и да може бити један од препознатих центара науке и иновација.
Министарка је додала да је, током посета другим државама и различитим научним установама, разговарала и са представницима наше дијаспоре, јер је жеља наше државе да их врати у земљу, да раде у окружењу које је слично најбољим светским кампусима.
Изузетно је важно да се у Србији млади окрену науци, да се школују у областима које су нам потребне како би читав овај пројекат постављања Србије на глобалну мапу науке, технолошког развоја и иновација успео, поручила је она и додала да су нам потребни молекуларни биолози, биолози, технолози, хемичари, биохемичари, физичари.
Присутнима су се обратиле и Марија Павловић, која је из САД дошла у Србију како би радила на пројекту БИО4 кампуса, као и директорка овог кампуса Смиљана Криковућа.