П:
О:
Читај ми
Србија у ЕУ може да уђе само као целовита држава
Орашац,
15. фебруар 2008.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница поновио је данас у Орашцу да је Косово Србија и истакао да у Европу Србију не може нико ни да уведе ни да изведе, а у Европску унију Србија треба да уђе цела, онако како су у тај савез ушле и све друге чланице.
Војислав Коштуница
Аутор:
Танјуг
Сајт Владе Републике Србије преноси говор у целини.
Уважени скупе, поштовани грађани Србије,
Сабрали смо се у Орашцу да прославимо Сретење Господње – Дан државности Србије. Сабрали смо се на месту на којем је пре више од два века подигнут најславнији барјак новије српске историје. На том барјаку подигнутом после вишевековног ропства, против највеће светске силе, исписане су речи: слобода, право, правда и слободна српска држава. Тај дан је назван и васкрсом српске државе.
У ове судбоносне дане за слободу и суверенитет Србије дошли смо у Орашац да се надахнемо, охрабримо и посаветујемо с Карађорђем који је назван избавитељем Србије, који је много чинио, а мало говорио. Али оно што је рекао онако је било и нико није могао рећи да није тако. Вожд и његови устаници појавили су се као нови косовски јунаци и непоколебљивом вером у свој народ, право и правду дошли до циља: упркос противљењу великих сила обновили су српску државу. Аустрија је била у Земуну, Турска у Београду, али су слобода, право и правда били овде у Орашцу.
Кад је на овом месту, пре два века, Вожд Карађорђе предложио Србима да одмене своје животе за обнову Србије, ниједан међу њима није рекао да је то опасан подухват, те да би било упутније испунити све ултиматуме Турака.
Кад је век доцније, стари краљ Петар рекао својим војницима да за спас отаџбине ваља прећи албанске планине, ниједан његов војник а камоли војвода, није рекао да су превише високе.
Данас, стотину година после преласка Албаније, ми смо као нација, као Срби и као људи, стављени пред другачију дилему. Током векова, много пута, многи силници, силом су нам узимали Косово. Али, у нашој историји, ово је први пут да отимачи од нас траже да се сложимо, да одобримо и прихватимо, да ропски поздравимо отимање Косова. Да потпишемо да није наше - оно што вековима јесте наше. Да признамо како нисмо са Косова, одакле јесмо. Да наша Патријаршија није тамо где јесте и да Високи Дечани нису порука српских краљева коју кроз векове шаљу и нама. Наши преци знају зашто су наше светиње поставили тамо где још стоје. Они су хтели да ми то видимо. Да знамо где су наше границе. Да нам тиме дају име и веру. Да нам дају кућу, и њиву, и цркву.
Нашој браћи на Косову кажу да су, не излазећи из својих кућа, и не напуштајући своје њиве, отишли у другу државу. Нису и никад неће. Да су раздвојени од нас. Нису и никад неће. Неће Србија, нити може, да се растане од свега што јесте. Заборавимо ли Косово, наше светиње, наше људе и наше претке – како да одговоримо на питање: ко смо ми Срби? Одакле смо? Где нам је извор? Како трајемо све ове векове?
Док стоје те светиње, док на Косову има Срба који у њима пале свеће, крсте се, рађају и умиру, ко је тај међу нама који може да се оглуши о вековни завет и да буде први Србин који ће изговорити оно што нико његов никада није. Који је тај међу нама, питам, што ће себе унети у историју поништивши историју свих нас? Ко ће стећи име, узевши нам свима наше српско име?
Ми смо обични људи у тешким временима. Свет пред нашу генерацију ставља превелики задатак. Свет нас пита – колико кошта то што ви Срби јесте? Колико кошта ваше сећање? Пошто је ваша историја? Колико квадратних метара имају ваши манастири па да вас обештетимо. Боље је да вам платимо да будете нешто друго. Исплати вам се да будете нешто друго а не оно што јесте. Принуђен сам да кажем – тежак је тај захтев за нас који нам испостављају у оваквим тешким временима. Одакле нама право да се одрекнемо порекла, имена, куће, вере, историје? Да прекопамо Газиместан. Да кренемо негде напред, у нечија обећања да је боље бити понижен и лишен сећања и терета историје. Да је свака ранија генерација Срба, стављена пред судбоносне одлуке, тако поступала током векова, шта бисмо ми данас били?
Обележени смо тим захтевом света који се ставља само пред наш народ. Шта је то у нашем сећању, у нашој историји, нашој земљи, у нама, што свет приморава да нас мења силом, да нас смањује силом, да нам силом брише памћење? И још више, да потпишемо како на све то пристајемо. Да казнимо и сами себе. Да седнемо за сто европске породице као једина држава која је столицу за европским столом добила недостојном трговином, самоодрицањем од сећања и идентитета.
Има гласова и међу нама да је тако лакше. Да нам се више исплати. Такву рачуницу не умем да изведем. Рођени смо као Срби и то морамо остати. Као сви са овог места који су пре два века изабрали сопствени пут а не онај који им се нудио као лакши и сигурнији. У другом времену и другачијим приликама то је и данас наш избор.
Ово је све више век силе а не правде. Ако данас пристанемо на ово што од нас траже, ми се одричемо не само генерација које су нама претходиле, већ лишавамо неку будућу генерацију, да у временима права и правде победе. Не можемо се одрицати предака, не можемо угрозити права потомака а остати то што јесмо.
Као што су Срби били јединствени на Косову 1389. године и у Орашцу 1804. године тако и данас и све државне институције и сви грађани Србије треба да буду јединствени у одбрани Косова. И то је можда једино питање о којем разлике не треба да постоје. Тако је јуче Влада Србије донела историјску одлуку да унапред и за сва времена поништи противправно проглашење лажне државе на тлу Србије.
Ко год је чуо за Србе и Србију зна да је Србија у Европи и да су Срби европски народ. И пре два века није само Србија откривала Европу него Европа Србију. А кад је то учинила открила је у њој европске идеје и вредности и Косово као друго име за оно највредније што су Срби дали хришћанској цивилизацији. У Европу, дакле, Србију не може нико ни да уведе ни да изведе, а у Европску унију Србија треба да уђе цела, онако како су у тај савез ушле и све друге чланице.
Сви знамо да смо поштовали све што међународно право тражи од демократских држава. Осам година смо добронамерни партнери целом свету. Ниједан договор нисмо прекршили. Нисмо показали ни љутњу, ни бес, ни огорчење. Нисмо прекидали односе са онима који су то заслуживали. Данас питамо – која би то држава на свету издржала оно што се намеће Србији? Која би то држава показала овакав степен уздржаности? Чији би то грађани показали оволику самоконтролу и највише достојанство усред националне несреће која нам је припремљена и изведена споља?
Драги пријатељи,
На примеру Србије свако се може лако уверити како данас изгледа кад се слабији супротстави јачем, макар једино аргументима и најлегитимнијим демократским средствима. А те нечувене кампање, притисци, уцене и претње служе само зато да се пољуља самопоуздање и вера Србије у закон и правду, здрав разум и истину и да прихвати ово безакоње и право јачег.
На неправди и отимачини може се основати само лажна држава. А у лажној држави је све лажно и она може бити, као што је већ речено, само рај за кријумчаре чији су лажни вођи лица тренутно недоступна правди.
Жалосно је да се у двадесет и првом веку ико чак и двоуми да ли је за правду или неправду, а баш од тог одговора зависи не само будућност Србије него правни поредак и будућност света. Зато смо уверени да бранећи Косово Србија брани и нешто више од своје територије.
Поштовани грађани, и са овог места још једном поручујемо Србима који живе на Косову и Метохији и свима онима који поштују и сматрају Србију својом државом, да је Косово Србија и да они могу бити једино грађани Србије. Сва деца на Косову морају спавати мирно као да су у Шумадији. Они који су преузели на себе обавезу да им гарантују све то, дужни су апсолутно своју обавезу да испуне.
Сретење је и Дан војске Србије. Честитајући велики празник, клањамо се свим знаним и незнаним јунацима палим за отаџбину од Косова до данашњег дана.
Слава неумрлим јунацима! Срећан празник! Косово је Србија!
Уважени скупе, поштовани грађани Србије,
Сабрали смо се у Орашцу да прославимо Сретење Господње – Дан државности Србије. Сабрали смо се на месту на којем је пре више од два века подигнут најславнији барјак новије српске историје. На том барјаку подигнутом после вишевековног ропства, против највеће светске силе, исписане су речи: слобода, право, правда и слободна српска држава. Тај дан је назван и васкрсом српске државе.
У ове судбоносне дане за слободу и суверенитет Србије дошли смо у Орашац да се надахнемо, охрабримо и посаветујемо с Карађорђем који је назван избавитељем Србије, који је много чинио, а мало говорио. Али оно што је рекао онако је било и нико није могао рећи да није тако. Вожд и његови устаници појавили су се као нови косовски јунаци и непоколебљивом вером у свој народ, право и правду дошли до циља: упркос противљењу великих сила обновили су српску државу. Аустрија је била у Земуну, Турска у Београду, али су слобода, право и правда били овде у Орашцу.
Кад је на овом месту, пре два века, Вожд Карађорђе предложио Србима да одмене своје животе за обнову Србије, ниједан међу њима није рекао да је то опасан подухват, те да би било упутније испунити све ултиматуме Турака.
Кад је век доцније, стари краљ Петар рекао својим војницима да за спас отаџбине ваља прећи албанске планине, ниједан његов војник а камоли војвода, није рекао да су превише високе.
Данас, стотину година после преласка Албаније, ми смо као нација, као Срби и као људи, стављени пред другачију дилему. Током векова, много пута, многи силници, силом су нам узимали Косово. Али, у нашој историји, ово је први пут да отимачи од нас траже да се сложимо, да одобримо и прихватимо, да ропски поздравимо отимање Косова. Да потпишемо да није наше - оно што вековима јесте наше. Да признамо како нисмо са Косова, одакле јесмо. Да наша Патријаршија није тамо где јесте и да Високи Дечани нису порука српских краљева коју кроз векове шаљу и нама. Наши преци знају зашто су наше светиње поставили тамо где још стоје. Они су хтели да ми то видимо. Да знамо где су наше границе. Да нам тиме дају име и веру. Да нам дају кућу, и њиву, и цркву.
Нашој браћи на Косову кажу да су, не излазећи из својих кућа, и не напуштајући своје њиве, отишли у другу државу. Нису и никад неће. Да су раздвојени од нас. Нису и никад неће. Неће Србија, нити може, да се растане од свега што јесте. Заборавимо ли Косово, наше светиње, наше људе и наше претке – како да одговоримо на питање: ко смо ми Срби? Одакле смо? Где нам је извор? Како трајемо све ове векове?
Док стоје те светиње, док на Косову има Срба који у њима пале свеће, крсте се, рађају и умиру, ко је тај међу нама који може да се оглуши о вековни завет и да буде први Србин који ће изговорити оно што нико његов никада није. Који је тај међу нама, питам, што ће себе унети у историју поништивши историју свих нас? Ко ће стећи име, узевши нам свима наше српско име?
Ми смо обични људи у тешким временима. Свет пред нашу генерацију ставља превелики задатак. Свет нас пита – колико кошта то што ви Срби јесте? Колико кошта ваше сећање? Пошто је ваша историја? Колико квадратних метара имају ваши манастири па да вас обештетимо. Боље је да вам платимо да будете нешто друго. Исплати вам се да будете нешто друго а не оно што јесте. Принуђен сам да кажем – тежак је тај захтев за нас који нам испостављају у оваквим тешким временима. Одакле нама право да се одрекнемо порекла, имена, куће, вере, историје? Да прекопамо Газиместан. Да кренемо негде напред, у нечија обећања да је боље бити понижен и лишен сећања и терета историје. Да је свака ранија генерација Срба, стављена пред судбоносне одлуке, тако поступала током векова, шта бисмо ми данас били?
Обележени смо тим захтевом света који се ставља само пред наш народ. Шта је то у нашем сећању, у нашој историји, нашој земљи, у нама, што свет приморава да нас мења силом, да нас смањује силом, да нам силом брише памћење? И још више, да потпишемо како на све то пристајемо. Да казнимо и сами себе. Да седнемо за сто европске породице као једина држава која је столицу за европским столом добила недостојном трговином, самоодрицањем од сећања и идентитета.
Има гласова и међу нама да је тако лакше. Да нам се више исплати. Такву рачуницу не умем да изведем. Рођени смо као Срби и то морамо остати. Као сви са овог места који су пре два века изабрали сопствени пут а не онај који им се нудио као лакши и сигурнији. У другом времену и другачијим приликама то је и данас наш избор.
Ово је све више век силе а не правде. Ако данас пристанемо на ово што од нас траже, ми се одричемо не само генерација које су нама претходиле, већ лишавамо неку будућу генерацију, да у временима права и правде победе. Не можемо се одрицати предака, не можемо угрозити права потомака а остати то што јесмо.
Као што су Срби били јединствени на Косову 1389. године и у Орашцу 1804. године тако и данас и све државне институције и сви грађани Србије треба да буду јединствени у одбрани Косова. И то је можда једино питање о којем разлике не треба да постоје. Тако је јуче Влада Србије донела историјску одлуку да унапред и за сва времена поништи противправно проглашење лажне државе на тлу Србије.
Ко год је чуо за Србе и Србију зна да је Србија у Европи и да су Срби европски народ. И пре два века није само Србија откривала Европу него Европа Србију. А кад је то учинила открила је у њој европске идеје и вредности и Косово као друго име за оно највредније што су Срби дали хришћанској цивилизацији. У Европу, дакле, Србију не може нико ни да уведе ни да изведе, а у Европску унију Србија треба да уђе цела, онако како су у тај савез ушле и све друге чланице.
Сви знамо да смо поштовали све што међународно право тражи од демократских држава. Осам година смо добронамерни партнери целом свету. Ниједан договор нисмо прекршили. Нисмо показали ни љутњу, ни бес, ни огорчење. Нисмо прекидали односе са онима који су то заслуживали. Данас питамо – која би то држава на свету издржала оно што се намеће Србији? Која би то држава показала овакав степен уздржаности? Чији би то грађани показали оволику самоконтролу и највише достојанство усред националне несреће која нам је припремљена и изведена споља?
Драги пријатељи,
На примеру Србије свако се може лако уверити како данас изгледа кад се слабији супротстави јачем, макар једино аргументима и најлегитимнијим демократским средствима. А те нечувене кампање, притисци, уцене и претње служе само зато да се пољуља самопоуздање и вера Србије у закон и правду, здрав разум и истину и да прихвати ово безакоње и право јачег.
На неправди и отимачини може се основати само лажна држава. А у лажној држави је све лажно и она може бити, као што је већ речено, само рај за кријумчаре чији су лажни вођи лица тренутно недоступна правди.
Жалосно је да се у двадесет и првом веку ико чак и двоуми да ли је за правду или неправду, а баш од тог одговора зависи не само будућност Србије него правни поредак и будућност света. Зато смо уверени да бранећи Косово Србија брани и нешто више од своје територије.
Поштовани грађани, и са овог места још једном поручујемо Србима који живе на Косову и Метохији и свима онима који поштују и сматрају Србију својом државом, да је Косово Србија и да они могу бити једино грађани Србије. Сва деца на Косову морају спавати мирно као да су у Шумадији. Они који су преузели на себе обавезу да им гарантују све то, дужни су апсолутно своју обавезу да испуне.
Сретење је и Дан војске Србије. Честитајући велики празник, клањамо се свим знаним и незнаним јунацима палим за отаџбину од Косова до данашњег дана.
Слава неумрлим јунацима! Срећан празник! Косово је Србија!
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...