Овај празник прославља се 23. октобрa у помен на устанак мађарског народа против совјетске доминације и тадашње комунистичке владе у Мађарској.
Колико је ово важан датум у мађарској историји показује и чињеница да је Трећа Мађарска Република проглашена баш 23. октобра 1989. године, а нова демократски изабрана скупштина је 23. октобар и званично прогласила државним празником.
Мађарска национална мањина је најбројнија и најбоље интегрисана национална мањина у Србији, а томе доприносе добро организоване институције ове националне мањине и висок ниво политичке партиципације у јавној власти.
Према Попису становништва из 2022. године, у Србији живи 184.442 Мађара, и то највећи број њих у АП Војводина, и у већини су римокатоличке вероисповести.
Образовање на мађарском језику присутно је од вртића до факултетског нивоа. Мађари у Србији имају свој дневни лист „Мађар соˮ и целодневне радио и телевизијске програме на матерњем језику.
Службена употреба мађарског језика и писма постоји на територији целе АП Војводина и о свему томе брине Национални савет мађарске националне мањине, а политичку артикулацију интереса спроводи најјача политичка странка – Савез војвођанских Мађара.
Министарство и овом приликом истиче да Влада Србије, али и остали нивои власти, настављају да посвећено раде на обезбеђивању свих предуслова како би припадници националних мањина у Србији успешно наставили да развијају своје националне институције и перспективу своје заједнице, наводи се у саопштењу.