П:
О:
Читај ми
Циљ Националне стратегије против малигних болести смањење учесталости оболевања
Београд,
11. фебруар 2008.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић изјавио је данас да Националном стратегијом против малигних болести, која би требало да буде усвојена ове године, Србија заоштрава борбу против карцинома од којег у Србији болује 120.000 људи.
Милосављевић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" истакао да ову дијагнозу годишње добије 30.000 људи, а да од рака сваке године умре 18.000 оболелих, што је озбиљан аларм за узбуну.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Шта ће ова стратегија значити у пракси:
– Министарство здравља у буџету Србије за ову годину учествује програмима заједно са још четири министарства. Тај буџет подразумева да јасно планирате програме које морате да усвојите, и у овом случају ми смо планирали национални програм онколошке заштите са једне, и скрининг програме раног откривања најчешћих карцинома у нашој популацији, са друге стране. То су карциноми грлића материце, дојке и дебелог црева.
Када се може очекивати смањивање учесталости оболевања од малигних тумора:
– То је озбиљан посао који не даје резултате тако брзо. Ако анализирамо ситуацију у Европи, видећемо да је у једном великом програму који се звао "Европа против рака" за 15 година смртност од малигних болести смањена за 10 одсто.
Шта очекујете од Националне стратегије и скрининг програма:
– Очекујем да сумирамо све оно што је урађено до сада и да дефинишемо оно што треба урадити у онколошкој заштити у наредних бар пет година. Наш циљ у онколошкој заштити јесте да смањимо учесталост оболевања, а кроз ове програме ћемо моћи да измеримо учинак.
Има ли наше здравство довољно техничких и кадровских потенцијала за спровођење скрининг програма:
– То је тешко питање. Скрининг подразумева откривање болести онда кад уопште нема симптома. То значи да морамо да прегледамо потпуно здраве људе, и то што масовније да бисмо открили болест у раној фази. Кад тако дефинишемо скрининг, онда је јасно колико је то тежак задатак. За неке програме, пре свега за скрининг тумора грлића материце, имамо довољно и кадровских и техничких потенцијала. У другима, морамо да повећамо капацитете, да радимо на едукацији и способности запослених, а негде су нам неопходни и нови апарати.
То подразумева и одређену динамику превентивних прегледа:
– Имамо превентивни календар који је усвојен почетком 2007. године. Он се, наравно, односи само на здраве. До 19. године становништво је покривено календаром бриге о деци и младима који је у домовима здравља прилично добро организован. Од 19. до 35. године предвиђени су превентивни прегледи једном у пет година. Од 35. до 50. године такви прегледи предвиђени су на две, а после 50. једном годишње. После 65. године осигураници једном годишње треба да имају кућну посету лекара. У наредним годинама грађани треба да очекују позиве својих доктора да дођу на прегледе и да се то потпуно регуларно понавља.
Да ли је ово само наставак досадашњих активности у борби против карцинома:
– Да. На пример, обавља се систематско вакцинисање против хепатитиса Б новорођене деце у првој години живота и у 12. години. То радимо већ четири године, а у наредних 12 година, све генерације ће бити вакцинисане, чиме би хепатитис Б требало драстично да се смањи, а тиме и учесталост од малигних тумора. Јер трећина оних који имају хепатитис у опасности је да једног дана добије рак јетре.
Каква је опремљеност болница у Србији магнетном резонанцом:
– Равномерна и равноправна. Ниш и Крагујевац су добили магнет који никада нису имали, Клинички центар Србије добио је магнет од 1,5 тесли, нови магнет је инсталиран и у "Светом Сави", где никада није постојао. Сад је у току куповина магнета за Дечју клинику у Тиршовој. Опремљеност апаратима је боља него што је била, али доктори би увек рекли да је то далеко од идеалног. Истина је негде између.
Докле се стигло са пројектом реконструкције четири клиничка центра у Србији:
– Очекујем ратификацију Уговора о кредиту Европске инвестиционе банке у Скупштини Србије и одмах након тога почиње израда пројеката за реконструкцију клиничких центара у Крагујевцу, Нишу, Новом Саду и Клиничког центра Србије. Одабране су познате дизајнерске компаније које су радиле пројекте за велике болнице по Европи. Наставићемо даље обнављање опреме тамо где је неопходна, по приоритетима, а биће и нових радних места, пре свега у ургентној медицини, геријатрији и палијативном збрињавању. У другој половини године предложићемо законе о трансфузији, трансплантацији и вантелесној оплодњи.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Шта ће ова стратегија значити у пракси:
– Министарство здравља у буџету Србије за ову годину учествује програмима заједно са још четири министарства. Тај буџет подразумева да јасно планирате програме које морате да усвојите, и у овом случају ми смо планирали национални програм онколошке заштите са једне, и скрининг програме раног откривања најчешћих карцинома у нашој популацији, са друге стране. То су карциноми грлића материце, дојке и дебелог црева.
Када се може очекивати смањивање учесталости оболевања од малигних тумора:
– То је озбиљан посао који не даје резултате тако брзо. Ако анализирамо ситуацију у Европи, видећемо да је у једном великом програму који се звао "Европа против рака" за 15 година смртност од малигних болести смањена за 10 одсто.
Шта очекујете од Националне стратегије и скрининг програма:
– Очекујем да сумирамо све оно што је урађено до сада и да дефинишемо оно што треба урадити у онколошкој заштити у наредних бар пет година. Наш циљ у онколошкој заштити јесте да смањимо учесталост оболевања, а кроз ове програме ћемо моћи да измеримо учинак.
Има ли наше здравство довољно техничких и кадровских потенцијала за спровођење скрининг програма:
– То је тешко питање. Скрининг подразумева откривање болести онда кад уопште нема симптома. То значи да морамо да прегледамо потпуно здраве људе, и то што масовније да бисмо открили болест у раној фази. Кад тако дефинишемо скрининг, онда је јасно колико је то тежак задатак. За неке програме, пре свега за скрининг тумора грлића материце, имамо довољно и кадровских и техничких потенцијала. У другима, морамо да повећамо капацитете, да радимо на едукацији и способности запослених, а негде су нам неопходни и нови апарати.
То подразумева и одређену динамику превентивних прегледа:
– Имамо превентивни календар који је усвојен почетком 2007. године. Он се, наравно, односи само на здраве. До 19. године становништво је покривено календаром бриге о деци и младима који је у домовима здравља прилично добро организован. Од 19. до 35. године предвиђени су превентивни прегледи једном у пет година. Од 35. до 50. године такви прегледи предвиђени су на две, а после 50. једном годишње. После 65. године осигураници једном годишње треба да имају кућну посету лекара. У наредним годинама грађани треба да очекују позиве својих доктора да дођу на прегледе и да се то потпуно регуларно понавља.
Да ли је ово само наставак досадашњих активности у борби против карцинома:
– Да. На пример, обавља се систематско вакцинисање против хепатитиса Б новорођене деце у првој години живота и у 12. години. То радимо већ четири године, а у наредних 12 година, све генерације ће бити вакцинисане, чиме би хепатитис Б требало драстично да се смањи, а тиме и учесталост од малигних тумора. Јер трећина оних који имају хепатитис у опасности је да једног дана добије рак јетре.
Каква је опремљеност болница у Србији магнетном резонанцом:
– Равномерна и равноправна. Ниш и Крагујевац су добили магнет који никада нису имали, Клинички центар Србије добио је магнет од 1,5 тесли, нови магнет је инсталиран и у "Светом Сави", где никада није постојао. Сад је у току куповина магнета за Дечју клинику у Тиршовој. Опремљеност апаратима је боља него што је била, али доктори би увек рекли да је то далеко од идеалног. Истина је негде између.
Докле се стигло са пројектом реконструкције четири клиничка центра у Србији:
– Очекујем ратификацију Уговора о кредиту Европске инвестиционе банке у Скупштини Србије и одмах након тога почиње израда пројеката за реконструкцију клиничких центара у Крагујевцу, Нишу, Новом Саду и Клиничког центра Србије. Одабране су познате дизајнерске компаније које су радиле пројекте за велике болнице по Европи. Наставићемо даље обнављање опреме тамо где је неопходна, по приоритетима, а биће и нових радних места, пре свега у ургентној медицини, геријатрији и палијативном збрињавању. У другој половини године предложићемо законе о трансфузији, трансплантацији и вантелесној оплодњи.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи