П:
О:
Читај ми
Предложено смањивање партиципација за здравствене услуге
Београд,
16. јул 2004.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић изјавио је приликом посете агенцији Танјуг да ће партиципација за прегледе и лечење бити смањена са 20 на 10 динара уколико Влада Србије наредне недеље подржи предлог Управног одбора Републичког завода за здравствено осигурање.
Томица Милосављевић
Милосављевић је најавио да би истовремено требало да буде знатно смањен број осигураника који не учествују у плаћању здравствених услуга, јер су анализе показале да приближно њих 70 одсто не плаћа партиципације.
Према досад важећој уредби Владе, лично учешће у трошковима није било предвиђено за десетак категорија осигураника, укључујући предшколску и школску децу, студенте, жене у току трудноће и годину дана после порођаја, особе старије од 65 година, добровољне даваоце крви и највећи број хроничних болесника.
Министар је објаснио да би грађани који имају мања примања, а чешће користе лекарске услуге и лекове, требало да буду заштићени тиме што годишњи износ партиципације не би смео да прелази половину њиховог месечног примања.
"То се не би односило на материјале у кардиологији или ортопедији, на пример за 'пејсмејкере' или вештачке кукове и за такве случајеве партиципација би требало да износи 10 одсто од цене", рекао је Милосављевић. Према његовим речима, идеја је да се грађани не оптерете превише, а да се више новца слије у здравствену касу, јер је у првих шест месеци, уместо планираних неколико стотина милиона, уплаћено 140 милиона динара.
Милосављевић је најавио да ће до краја године бити уведено и допунско здравствено осигурање, без обзира на то да ли ће до тада Закон о здравственом осигурању проћи кроз скупштинску процедуру.
Он је, говорећи о реформи примарне здравствене заштите, изразио очекивање да ће у наредне три године пројекат основних здравствених услуга "Мој лекар", који се спроводи у Здравственом центру "Студеница" у Краљеву, бити примењен и у свим домовима здравља у Србији.
У том дому здравља су, уместо класичних, уведени електронски здравствени картони, смањен је број рецепата, нема чекања на преглед, а једна од новина је и финансирање по принципу капитације, односно по броју опредељених пацијената.
Милосављевић је истакао да би читаво здравство у Србији до 2010. године могло да изађе 'на зелену грану', по неком осредњем сценарију који није ни превише песимистички ни оптимистички, уз напомену да је за тај план Влада Србије већ обезбедила 100 милиона евра, намењених за хитну обнову здравствених установа".
Он је подсетио на то да је 22,6 милиона евра обезбеђено из буџета Србије, 10 милиона евра је донација Европске агенције за реконструкцију, а поред 17,6 милиона евра од Светске банке, очекује се и 50 милиона евра које је под повољним условима одобрила Европска инвестициона банка.
Милосављевић је рекао да је, поред тога, важно и то да се заврши обнова четири највећа клиничка центра у Србији - у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, за које је данска компанија 'Евро хелт груп' урадила техничку процену стања и припремила развојни план.
Према његовим речима, покривање укупних трошкова, процењених на 150 милиона евра, требало би да кредитира Европска инвестициона банка, а пројекат би био спровођен три године у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу и пет година у Београду.
Он је објаснио да би, премештањем већег броја клиника у нову зграду и рационалнијим коришћењем простора, Клинички центар Србије у наредних пет година у центру Београда ослободио 80.000 квадратних метара и 14 хектара земљишта, на коме се могу изградити станови за здравствене раднике или паркинг простор на 10 спратова.
Милосављевић је рекао да ће то бити инвестициони посао за Србију и Београд, са идејом да се новац обезбеди продајом простора и грађевинског земљишта и навео да ће, у противном, пропасти досадашње улагање у градњу дванаестоспратне зграде Клиничког центра, вредно 100 милиона евра. Он је изразио очекивање да ће Влада подржати инвестиције у ова четири града, и оценио да се оне, по важности, могу поредити са градњом аеродрома.
Према досад важећој уредби Владе, лично учешће у трошковима није било предвиђено за десетак категорија осигураника, укључујући предшколску и школску децу, студенте, жене у току трудноће и годину дана после порођаја, особе старије од 65 година, добровољне даваоце крви и највећи број хроничних болесника.
Министар је објаснио да би грађани који имају мања примања, а чешће користе лекарске услуге и лекове, требало да буду заштићени тиме што годишњи износ партиципације не би смео да прелази половину њиховог месечног примања.
"То се не би односило на материјале у кардиологији или ортопедији, на пример за 'пејсмејкере' или вештачке кукове и за такве случајеве партиципација би требало да износи 10 одсто од цене", рекао је Милосављевић. Према његовим речима, идеја је да се грађани не оптерете превише, а да се више новца слије у здравствену касу, јер је у првих шест месеци, уместо планираних неколико стотина милиона, уплаћено 140 милиона динара.
Милосављевић је најавио да ће до краја године бити уведено и допунско здравствено осигурање, без обзира на то да ли ће до тада Закон о здравственом осигурању проћи кроз скупштинску процедуру.
Он је, говорећи о реформи примарне здравствене заштите, изразио очекивање да ће у наредне три године пројекат основних здравствених услуга "Мој лекар", који се спроводи у Здравственом центру "Студеница" у Краљеву, бити примењен и у свим домовима здравља у Србији.
У том дому здравља су, уместо класичних, уведени електронски здравствени картони, смањен је број рецепата, нема чекања на преглед, а једна од новина је и финансирање по принципу капитације, односно по броју опредељених пацијената.
Милосављевић је истакао да би читаво здравство у Србији до 2010. године могло да изађе 'на зелену грану', по неком осредњем сценарију који није ни превише песимистички ни оптимистички, уз напомену да је за тај план Влада Србије већ обезбедила 100 милиона евра, намењених за хитну обнову здравствених установа".
Он је подсетио на то да је 22,6 милиона евра обезбеђено из буџета Србије, 10 милиона евра је донација Европске агенције за реконструкцију, а поред 17,6 милиона евра од Светске банке, очекује се и 50 милиона евра које је под повољним условима одобрила Европска инвестициона банка.
Милосављевић је рекао да је, поред тога, важно и то да се заврши обнова четири највећа клиничка центра у Србији - у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, за које је данска компанија 'Евро хелт груп' урадила техничку процену стања и припремила развојни план.
Према његовим речима, покривање укупних трошкова, процењених на 150 милиона евра, требало би да кредитира Европска инвестициона банка, а пројекат би био спровођен три године у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу и пет година у Београду.
Он је објаснио да би, премештањем већег броја клиника у нову зграду и рационалнијим коришћењем простора, Клинички центар Србије у наредних пет година у центру Београда ослободио 80.000 квадратних метара и 14 хектара земљишта, на коме се могу изградити станови за здравствене раднике или паркинг простор на 10 спратова.
Милосављевић је рекао да ће то бити инвестициони посао за Србију и Београд, са идејом да се новац обезбеди продајом простора и грађевинског земљишта и навео да ће, у противном, пропасти досадашње улагање у градњу дванаестоспратне зграде Клиничког центра, вредно 100 милиона евра. Он је изразио очекивање да ће Влада подржати инвестиције у ова четири града, и оценио да се оне, по важности, могу поредити са градњом аеродрома.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи