П:
О:
Читај ми
Успостављање мисије ЕУ на Космету кршење међународног права
Београд,
12. јануар 2008.
Министар за Косово и Метохију у Влади Републике Србије Слободан Самарџић изјавио је данас да Србија мора одлучно да одбаци најављену мисију ЕУ јер би њено успостављање, без претходног споразума о будућем статусу Космета и без одговарајуће резолуције СБ УН, било чисто кршење међународног права и својеврсно насиље.
Самарџић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" истакао да је мисија ЕУ део Ахтисаријевог плана за надзирану независност Космета, а тај план не само да је Србија одбацила, већ он није прошао ни Савет безбедности.
Он је нагласио да је несхватљиво да се ЕУ тако игнорантски односи према међународном праву и према сопственим оснивачким документима – Уговору о ЕУ и Уговору о оснивању Европске заједнице – који је изричито обавезују на поштовање међународног права.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Треба ли Србија безусловно да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању:
– Ту се ради о односу ЕУ према Србији, дакле потенцијалном уговорном партнеру. Ако је Унија спремна на то да прихвати независност Космета, кршећи при том међународно право, а да не говоримо о повреди виталних интереса Србије, како је уопште замислив тако сложен уговорни однос између ЕУ и Србије какав предвиђа Споразум? Овај документ је преговаран и парафиран уз изричиту претпоставку да се темељно право поштује и да, сходно томе, он начелно важи за целу међународно признату територију Србије.
У Споразуму стоји да се он неће примењивати на Космету:
– Изузетак из члана 135 Споразума – да се он неће примењивати на Космет – само је временски изузетак условљен присуством цивилне и војне мисије УН према Резолуцији 1244. Сличан је случај Уговора о приступању између ЕУ и Кипра, који се не примењује на северни Кипар само док је он под нелегалном управом тамошњих Турака. Формално, као међународни уговор, он се односи на цео Кипар као међународно признату државу. Када је реч о Србији, ЕУ поменутим закључцима доводи у питање овакву уговорну претпоставку, и то је сада главни камен спотицања.
О одлагању мисије ЕУ за Космет:
– Основно је питање да ли би то био само тактички маневар ЕУ или чин преиспитивања њене политике надзиране независности Косова и Метохије.
Односи Србије и Европске уније:
– Односи Србије и ЕУ поводом Споразума о стабилизацији и придруживању ушли су у озбиљну кризу поверења која се може превазићи само додатним гаранцијама ЕУ да неће доводити у питање сувереност и територијални интегритет Србије. Криза датира од 14. децембра прошле године, када је закључцима Председништва Савета ЕУ дата отворена подршка независном Космету. Криза није постојала у време парафирања Споразума.
Шта ће прво Србија учинити ако дође до једностраног проглашења независности Космета:
– Почеће одмах да примењује обавезе из последње Резолуције Народне скупштине и Акционог плана за заштиту својих државних интереса.
Колико је ЕУ јединствена у тежњи да пошаље мисију и примени пропали Ахтисаријев план:
– Јединство ЕУ заправо не постоји. На делу је само политички прагматизам утицајних држава чланица које слепо следе политику САД у овој ствари. У ЕУ је заправо већи број држава чланица које су изричито против признања независности Космета него оних које су изричито за. Између ове две групе налази се "мртво море" највећег броја држава чланица које по закону инерције следе оне јаче и утицајније.
Он је нагласио да је несхватљиво да се ЕУ тако игнорантски односи према међународном праву и према сопственим оснивачким документима – Уговору о ЕУ и Уговору о оснивању Европске заједнице – који је изричито обавезују на поштовање међународног права.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Треба ли Србија безусловно да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању:
– Ту се ради о односу ЕУ према Србији, дакле потенцијалном уговорном партнеру. Ако је Унија спремна на то да прихвати независност Космета, кршећи при том међународно право, а да не говоримо о повреди виталних интереса Србије, како је уопште замислив тако сложен уговорни однос између ЕУ и Србије какав предвиђа Споразум? Овај документ је преговаран и парафиран уз изричиту претпоставку да се темељно право поштује и да, сходно томе, он начелно важи за целу међународно признату територију Србије.
У Споразуму стоји да се он неће примењивати на Космету:
– Изузетак из члана 135 Споразума – да се он неће примењивати на Космет – само је временски изузетак условљен присуством цивилне и војне мисије УН према Резолуцији 1244. Сличан је случај Уговора о приступању између ЕУ и Кипра, који се не примењује на северни Кипар само док је он под нелегалном управом тамошњих Турака. Формално, као међународни уговор, он се односи на цео Кипар као међународно признату државу. Када је реч о Србији, ЕУ поменутим закључцима доводи у питање овакву уговорну претпоставку, и то је сада главни камен спотицања.
О одлагању мисије ЕУ за Космет:
– Основно је питање да ли би то био само тактички маневар ЕУ или чин преиспитивања њене политике надзиране независности Косова и Метохије.
Односи Србије и Европске уније:
– Односи Србије и ЕУ поводом Споразума о стабилизацији и придруживању ушли су у озбиљну кризу поверења која се може превазићи само додатним гаранцијама ЕУ да неће доводити у питање сувереност и територијални интегритет Србије. Криза датира од 14. децембра прошле године, када је закључцима Председништва Савета ЕУ дата отворена подршка независном Космету. Криза није постојала у време парафирања Споразума.
Шта ће прво Србија учинити ако дође до једностраног проглашења независности Космета:
– Почеће одмах да примењује обавезе из последње Резолуције Народне скупштине и Акционог плана за заштиту својих државних интереса.
Колико је ЕУ јединствена у тежњи да пошаље мисију и примени пропали Ахтисаријев план:
– Јединство ЕУ заправо не постоји. На делу је само политички прагматизам утицајних држава чланица које слепо следе политику САД у овој ствари. У ЕУ је заправо већи број држава чланица које су изричито против признања независности Космета него оних које су изричито за. Између ове две групе налази се "мртво море" највећег броја држава чланица које по закону инерције следе оне јаче и утицајније.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи