П:
О:
Читај ми
Наставак спровођења структурних реформи у 2008. години
Београд,
3. јануар 2008.
Министар финансија у Влади Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа “Блиц” да ће се у 2008. години наставити спровођење реформи, приватизација и реструктурирање јавних предузећа.
Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Очекивања за 2008. годину:
- У нову годину се улази са резервом од приближно 900 милиона евра, која је сасвим довољна да се покрију све обавезе које би се могле имати изван буџета у 2008. години. То је један доказ да нам не прети опасност од неке кризе у том погледу. Други доказ јесте то да су нама девизне резерве приближно 10 милијарди евра, што отприлике може да покрије осам-девет месеци увоза у току године. Теоретски, и кад би буџетски прилив био нула, ми бисмо могли да функционишемо девет месеци трошећи те резерве. У 2008. години морамо да урадимо читав низ структурних реформи, јер ако то не урадимо, онда би настао проблем у 2009. години. Реформе, приватизација и реструктурирање јавних предузећа се настављају.
Буџет за 2008. годину: – Буџет за 2008. годину није оптималан економски већ у неком социјално-развојном смислу. То да није довољно рестриктиван колико бисмо сви желели је чињеница. Али питање је да ли је могуће да буде рестриктивнији у овом тренутку. Од 650 милијарди динара на располагању, више од 550 милијарди су фиксне, законске обавезе буџета. Ви можете од њих да одустанете кроз измене закона, али онда последице трпе управо најсиромашнији слојеви становништва. Да не дамо пензионерима пензије па да уштедимо? Да ли то желимо? Можемо социјали да кажемо нема тих 70 милијарди, да нећемо то да плаћамо... Мислим да то није решење и ту ми нисмо имали дилеме. Реалан живот није могао да трпи смањење тих трошкова због којих кажу да је буџет расипнички. Ја сам поносан на то да смо успели све штрајкове да санирамо, а да нисмо одустали од износа предвиђених буџетом.
Инфлација: – Три одсто наше инфлације последица је фактора који су потпуно били изван нас, а то је цена нафте на светској пијаци и цена пољопривредних производа због суше. Без та три процента наша инфлација би била седам одсто, а план је био 6,5 одсто. Наравно, лоша је ствар што је инфлација 10 одсто, волео бих и ја да је два-три одсто. Али има и много разлога за задовољство. Стопа раста бруто домаћег производа је 7,5 одсто, то је највише у региону. Не постоји ништа у економији да има само добре или само лоше стране. Ја сам далеко од тога да тврдим да је све идеално, али сам и против дефетизма, против ставова да је све пропало, да је инфлација катастрофа, да нема инвестиција...
Цене у 2008. години: – Ми смо пројектовали инфлацију од шест одсто. Наша процена је да се неће поновити ситуација са ценама пољопривредних производа због суше, а такође мислимо и да ће цена сирове нафте на светском тржишту релативно мировати на неких 95 долара. У том случају имамо реалан план кретања инфлације и цена.
Цена струје:
– Наше процене су да би, отприлике, до пуног исправљања диспаритета требало да цена порасте за 10 одсто. Међутим, ја не мислим да ће то бити и проценат поскупљења. Вероватно ће бити између четири и пет одсто у првом кварталу.
Шта ће ове године бити најтеже са аспекта финансија? – Највећи проблем је у основи успоставити добар однос између нивоа зарада и продуктивности. Није лако успоставити ту равнотежу. Није лако издржати и не дозволити да захтеви иду ван тога, јер се економска стабилност онда тешко контролише.
Очекивања за 2008. годину:
- У нову годину се улази са резервом од приближно 900 милиона евра, која је сасвим довољна да се покрију све обавезе које би се могле имати изван буџета у 2008. години. То је један доказ да нам не прети опасност од неке кризе у том погледу. Други доказ јесте то да су нама девизне резерве приближно 10 милијарди евра, што отприлике може да покрије осам-девет месеци увоза у току године. Теоретски, и кад би буџетски прилив био нула, ми бисмо могли да функционишемо девет месеци трошећи те резерве. У 2008. години морамо да урадимо читав низ структурних реформи, јер ако то не урадимо, онда би настао проблем у 2009. години. Реформе, приватизација и реструктурирање јавних предузећа се настављају.
Буџет за 2008. годину: – Буџет за 2008. годину није оптималан економски већ у неком социјално-развојном смислу. То да није довољно рестриктиван колико бисмо сви желели је чињеница. Али питање је да ли је могуће да буде рестриктивнији у овом тренутку. Од 650 милијарди динара на располагању, више од 550 милијарди су фиксне, законске обавезе буџета. Ви можете од њих да одустанете кроз измене закона, али онда последице трпе управо најсиромашнији слојеви становништва. Да не дамо пензионерима пензије па да уштедимо? Да ли то желимо? Можемо социјали да кажемо нема тих 70 милијарди, да нећемо то да плаћамо... Мислим да то није решење и ту ми нисмо имали дилеме. Реалан живот није могао да трпи смањење тих трошкова због којих кажу да је буџет расипнички. Ја сам поносан на то да смо успели све штрајкове да санирамо, а да нисмо одустали од износа предвиђених буџетом.
Инфлација: – Три одсто наше инфлације последица је фактора који су потпуно били изван нас, а то је цена нафте на светској пијаци и цена пољопривредних производа због суше. Без та три процента наша инфлација би била седам одсто, а план је био 6,5 одсто. Наравно, лоша је ствар што је инфлација 10 одсто, волео бих и ја да је два-три одсто. Али има и много разлога за задовољство. Стопа раста бруто домаћег производа је 7,5 одсто, то је највише у региону. Не постоји ништа у економији да има само добре или само лоше стране. Ја сам далеко од тога да тврдим да је све идеално, али сам и против дефетизма, против ставова да је све пропало, да је инфлација катастрофа, да нема инвестиција...
Цене у 2008. години: – Ми смо пројектовали инфлацију од шест одсто. Наша процена је да се неће поновити ситуација са ценама пољопривредних производа због суше, а такође мислимо и да ће цена сирове нафте на светском тржишту релативно мировати на неких 95 долара. У том случају имамо реалан план кретања инфлације и цена.
Цена струје:
– Наше процене су да би, отприлике, до пуног исправљања диспаритета требало да цена порасте за 10 одсто. Међутим, ја не мислим да ће то бити и проценат поскупљења. Вероватно ће бити између четири и пет одсто у првом кварталу.
Шта ће ове године бити најтеже са аспекта финансија? – Највећи проблем је у основи успоставити добар однос између нивоа зарада и продуктивности. Није лако успоставити ту равнотежу. Није лако издржати и не дозволити да захтеви иду ван тога, јер се економска стабилност онда тешко контролише.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи