П:
О:
Читај ми
Цена електричне енергије мора бити реална
Београд,
14. јул 2004.
Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Радомир Наумов изјавио је у интервјуу за лист "Данас" да ових дана очекује усвајање Предлога закона о енергетици, који је на дневном реду скупштинског заседања, а после њега и доношење још једног важног документа, Стратегије развоја енергетике Србије. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Примена закона по усвајању у парламенту:
- Што се тиче даље судбине закона, тражићу да се одмах почне са његовом реализацијом, односно претакањем у конкретне послове који сувише дуго чекају на његово доношење. Ми смо једина земља у Европи која није донела закон о енергетици. Чини ми се да наши стручњаци и политичари нису схватили зашто је тај закон толико важан и зашто носи назив системски. Зато морам да кажем да је 5. октобра 2000, победом демократских снага, Србија постигла политички консензус, односно определила се за улазак у Европску унију. То је била наша добровољна одлука и она нас обавезује на то да се усагласимо са свим правним актима европске заједнице. Не видим ниједан разлог да и даље губимо време, јер нам то доноси само штету и даље заостајање у давно започетим процесима регионализације, стабилизације и асоцијације. Тога морају да буду свесни сви - политичари, енергетски стручњаци, синдикати, а и читава наша јавност. Могућности појефтињења бензина, с обзиром на пад светске цене нафте у последње време:
- О томе брине стручна служба у Министарству, која свакодневно прати светске цене сирове нафте и курс долара. Та два чиниоца имају пресудну улогу у формирању основне цене деривата код нас и прецизно су дефинисана Уредбом о ценама. Оног дана када се створе услови за измену цена, било да је реч о поскупљењу или појефтињењу, она се тренутно активира. Услови, прописани поменутом уредбом, доступни су свима, тако да је немогуће да дође до закашњења евентуалне корекције цена.
Трансформација НИС-а:
- Трансформација националне нафтне компаније је у потпуном застоју, а да за то нема правог разлога. У ресорном министарству раније је формирана комисија чији је оперативни задатак био да на основу свих до сада урађених студија, пројеката, као и усвојеног предлога УО НИС о реорганизацији тог јавног предузећа, изради акциони план, као и пратећа документа. То је учињено да би се донела одлука Владе Србије о приступању реорганизацији НИС. Стварност је другачија. Паралелно са формирањем ове комисије Агенција за приватизацију је предложила УО НИС, а он је усвојио да се формира радна група Управног одбора за реорганизацију НИС, што је правно неутемељено. Ако се томе дода и одлука Владе Србије да обнови рад Комисије за реструктурирање јавних предузећа, сасвим је јасно да је тај процес у НИС у овом тренутку потпуно блокиран. Посао Министарства је да што пре разрешимо тај "чвор" и омогућимо НИС-у да крене у реорганизацију.
Укидање монопола и формирање регионалног тржиста електричне енергије:
- Европска комисија је својевремено изнела званичан став о томе да је формирање регионалног тржишта електричне енергије југоисточне Европе "најзначајнија активност за стабилизацију и асоцијацију западног Балкана у процесу европске интеграције". Потпуно подржавам такво становиште и сматрам да је реализација тог пројекта једна велика обавеза Министарства које водим.
Решења предложена новим законом о енергетици:
- Циљ овог закона јесте да створи правне предуслове за отварање тржишта енергијом и реструктурирање јавних предузећа ЕПС и НИС. Његовим изгласавањем и ступањем на снагу биће створени предуслови за укидање монопола тих компанија и дата могућност приватном сектору да равноправно партиципира у овим пословима. Тај правни акт омогућиће и оснивање агенције за енергетику као независног стручног регулаторног тела које треба да регулише рад оних делова система који сада, а и у будућности, треба да ужива такозвани природни монопол.
Резултати недавне посете Русији:
- Из Русије смо "донели" пакет изузетно повољних пословних резултата. Решен је проблем дуга наше националне нафтне компаније руском Гаспрому. У питању је сума од 248 милиона долара, чиме смо не само растеретили НИС, већ му и обезбедили далеко повољнији положај у тражењу стратешког партнера за модернизацију рафинерија и продајне мреже. У истом "пакету" решено је и питање ревитализације хидроелектране "Ђердап". Тиме је ЕПС дугорочно решио проблем обнове једног од својих највећих капацитета за производњу електричне енергије. Када се зна да је формирање регионалног тржишта електричне енергије незаустављив процес који не може заобићи Србију, онда значај тог посла далеко превазилази просто вредновање ревитализације "Ђердапа" износом од око 100 милиона долара, колико кошта читав подухват. Исто се може рећи и за НИС који је сада стекао могућност да "удахне" и много више него у протекле четири године, посвети се реанимацији свог положаја на домаћем и регионалном тржишту, односу према конкуренцији и пословним партнерима.
Могућност да руска страна учествује у гасификацији Србије:
- Исказано је пуно могућности за сарадњу. Чињеница да градови у Србији, јужно од Саве и Дунава, немају могућности коришћења гаса као енергента, широм отвара врата инвестицијама и то у знатним износима. Према неким прелиминарним прорачунима, у вредности између пет и седам милијарди долара. Сасвим је нормално да Русија, као енергетска велесила, искаже интересовање за такве послове. Са друге стране, Србији су неопходне инвестиције, супституција електричне енергије као енергента за грејање и већа упосленост домаћих предузећа. Евентуално започињање једног таквог посла, дало би и Србији и Русији огромне привредне шансе за сарадњу.
Да ли је тачно да је Русија изразила интерес за стратегију развоја енергетике Србије:
- Тачно је. Постигнут је договор да руском Министарству за индустрију и енергетику, односно министру Виктору Христенку, доставимо делове још незавршене енергетске стратегије Србије до 2015. године. Тај документ би руским компанијама омогућио да планирају инвестиције у нашу земљу. Морам да кажем да тамошње компаније приватизацију Беопетрола доживљавају као позитиван сигнал из Србије.
Израда стратегије развоја енергетике Србије:
- Одмах после усвајања закона о енергетици на ред долази стратегија развоја. Када кажем одмах, мислим да је то следећи важан документ који треба усвојити, али временски термин не бих могао да прецизирам. Рецимо, до нове године. Што се тиче садржаја стратегије, она обухвата стање у енергетском сектору Србије крајем 2002. године и то по секторима потрошње, затим опште стање у енергетским секторима, ресурсима, као и ограничења у раду, пословању и развоју. У њој су дефинисани и општи и специфични циљеви дугорочног развоја енергетике Србије и то у оквиру одрживог привредно-економског развоја Србије, са циљевима, односно политиком заштите животне средине и енергетске ефикасности. Струја је поскупела и просечна цена киловат-сата за све потрошаче у Србији достигла је ниво од око 3,7 евро центи. До последњег поскупљења цена је износила 3,3 евро цента. Ако крајем године евро у Србији достигне вредност од 80 динара, киловат-сат ће поново бити враћен на цену од 3,3 цента где је био и 1. јула. Како изаћи из тог зачараног круга и како да ЕПС достигне цену од оних 4,6 евро центи са којима би изашао на "зелену грану":
- Електрична енергија требало је да поскупи још 1. априла ове године. Сматрам се лично одговорним за то што се то није десило тада, јер сам мишљења да је прошло време када је електрична енергија била опште добро. То је сада роба која има своју тржишну вредност и сви се морамо навићи на ту чињеницу и уважавати је. Цена електричне енергије мора да буде реална, она која ће ЕПС-у омогућити најпре просту репродукцију, затим модернизацију, проценат за екологију, а на крају и за одрживи развој. Можемо да бежимо од тога колико год хоћемо, али ће реални рачун морати да се плати кад тад. Убеђен сам да је за све нас најбоље ако што пре почнемо да уважавамо ту чињеницу и електричну енергију почнемо да плаћамо у реалном износу. Струја је уместо робе која има тржишну цену, постала средство за политичко поткусуривање, а њено коштање се потеже као аргумент за личне промоције и стицање јефтиних политичких поена. Истина је, међутим, само једна. Струја у Србији и даље има једну од најнижих цена. Електрична енергија мора да има реалну цену, а онај ко не може да плати треба да буде обухваћен социјалним програмом. ЕПС мора да се врати на ниво добре и профитабилне компаније из деведесетих година, када је од извоза своје робе држави доносио више од 100 милиона долара девизног прилива. Све указује на то да структура производних капацитета ЕПС, њен геостратешки положај у региону и стручност запослених, могу то и да остваре. Сигурно је, међутим, да је то немогуће са садашњом ценом. Моје су амбиције да представницима Владе објасним да је боље да ЕПС пуни буџет из којег ћемо финансирати социјалу, него да из буџета плаћамо ЕПС. Што се тиче питања инфлационог ротирања достигнутог ценовног нивоа, ја ћу остати при ставу да цена киловат-сата на крају године мора имати пројектовани ниво.
Могућност изградње још једног новог производног капацитета у ЕПС-у:
- Из мог претходног одговора потпуно је јасно да ЕПС сада нема финансијских могућности за изградњу било каквог производног објекта. Србија је и у овом тренутку увозник електричне енергије, али захваљујући благородним временским приликама, тај ниво увоза није тако велики ове године.
У јавности је често присутно спорење између приватних власника бензинских станица и НИС и поред тога што им национална нафтна компанија уступа рафинеријске капацитете и то за прераду нафте коју увозе приватници. Да ли су приватници, како то тврде, заиста оштећени и како на структури једног литра бензина изгледа рачуница колико ко добија од малопродајне цене:
- Зарада власника приватних бензинских станица не може се прецизно израчунати, а не бих желео да се бавим спекулацијама. На висину зараде утиче низ фактора, од којих су најважнији локација објеката, број запослених, секундарни асортиман, односно продавница, ресторан, перионица, продаја уља и мазива. Оно што бих желео да истакнем јесте то да се основна зарада бензинских станица, свуда у свету, заснива управо на том, такозваном додатном асортиману. То је условило и праксу стандардизовања изгледа бензинских пумпи великих нафтних компанија. Свуда у свету је, а нарочито у овом сегменту о коме говоримо, уобичајена појава глобализације. Зато тамо и не постоје "приватне" бензинске станице у оваквом облику као код нас, већ су велике нафтне компаније те које дају свој бренд приватницима.
- Што се тиче даље судбине закона, тражићу да се одмах почне са његовом реализацијом, односно претакањем у конкретне послове који сувише дуго чекају на његово доношење. Ми смо једина земља у Европи која није донела закон о енергетици. Чини ми се да наши стручњаци и политичари нису схватили зашто је тај закон толико важан и зашто носи назив системски. Зато морам да кажем да је 5. октобра 2000, победом демократских снага, Србија постигла политички консензус, односно определила се за улазак у Европску унију. То је била наша добровољна одлука и она нас обавезује на то да се усагласимо са свим правним актима европске заједнице. Не видим ниједан разлог да и даље губимо време, јер нам то доноси само штету и даље заостајање у давно започетим процесима регионализације, стабилизације и асоцијације. Тога морају да буду свесни сви - политичари, енергетски стручњаци, синдикати, а и читава наша јавност. Могућности појефтињења бензина, с обзиром на пад светске цене нафте у последње време:
- О томе брине стручна служба у Министарству, која свакодневно прати светске цене сирове нафте и курс долара. Та два чиниоца имају пресудну улогу у формирању основне цене деривата код нас и прецизно су дефинисана Уредбом о ценама. Оног дана када се створе услови за измену цена, било да је реч о поскупљењу или појефтињењу, она се тренутно активира. Услови, прописани поменутом уредбом, доступни су свима, тако да је немогуће да дође до закашњења евентуалне корекције цена.
Трансформација НИС-а:
- Трансформација националне нафтне компаније је у потпуном застоју, а да за то нема правог разлога. У ресорном министарству раније је формирана комисија чији је оперативни задатак био да на основу свих до сада урађених студија, пројеката, као и усвојеног предлога УО НИС о реорганизацији тог јавног предузећа, изради акциони план, као и пратећа документа. То је учињено да би се донела одлука Владе Србије о приступању реорганизацији НИС. Стварност је другачија. Паралелно са формирањем ове комисије Агенција за приватизацију је предложила УО НИС, а он је усвојио да се формира радна група Управног одбора за реорганизацију НИС, што је правно неутемељено. Ако се томе дода и одлука Владе Србије да обнови рад Комисије за реструктурирање јавних предузећа, сасвим је јасно да је тај процес у НИС у овом тренутку потпуно блокиран. Посао Министарства је да што пре разрешимо тај "чвор" и омогућимо НИС-у да крене у реорганизацију.
Укидање монопола и формирање регионалног тржиста електричне енергије:
- Европска комисија је својевремено изнела званичан став о томе да је формирање регионалног тржишта електричне енергије југоисточне Европе "најзначајнија активност за стабилизацију и асоцијацију западног Балкана у процесу европске интеграције". Потпуно подржавам такво становиште и сматрам да је реализација тог пројекта једна велика обавеза Министарства које водим.
Решења предложена новим законом о енергетици:
- Циљ овог закона јесте да створи правне предуслове за отварање тржишта енергијом и реструктурирање јавних предузећа ЕПС и НИС. Његовим изгласавањем и ступањем на снагу биће створени предуслови за укидање монопола тих компанија и дата могућност приватном сектору да равноправно партиципира у овим пословима. Тај правни акт омогућиће и оснивање агенције за енергетику као независног стручног регулаторног тела које треба да регулише рад оних делова система који сада, а и у будућности, треба да ужива такозвани природни монопол.
Резултати недавне посете Русији:
- Из Русије смо "донели" пакет изузетно повољних пословних резултата. Решен је проблем дуга наше националне нафтне компаније руском Гаспрому. У питању је сума од 248 милиона долара, чиме смо не само растеретили НИС, већ му и обезбедили далеко повољнији положај у тражењу стратешког партнера за модернизацију рафинерија и продајне мреже. У истом "пакету" решено је и питање ревитализације хидроелектране "Ђердап". Тиме је ЕПС дугорочно решио проблем обнове једног од својих највећих капацитета за производњу електричне енергије. Када се зна да је формирање регионалног тржишта електричне енергије незаустављив процес који не може заобићи Србију, онда значај тог посла далеко превазилази просто вредновање ревитализације "Ђердапа" износом од око 100 милиона долара, колико кошта читав подухват. Исто се може рећи и за НИС који је сада стекао могућност да "удахне" и много више него у протекле четири године, посвети се реанимацији свог положаја на домаћем и регионалном тржишту, односу према конкуренцији и пословним партнерима.
Могућност да руска страна учествује у гасификацији Србије:
- Исказано је пуно могућности за сарадњу. Чињеница да градови у Србији, јужно од Саве и Дунава, немају могућности коришћења гаса као енергента, широм отвара врата инвестицијама и то у знатним износима. Према неким прелиминарним прорачунима, у вредности између пет и седам милијарди долара. Сасвим је нормално да Русија, као енергетска велесила, искаже интересовање за такве послове. Са друге стране, Србији су неопходне инвестиције, супституција електричне енергије као енергента за грејање и већа упосленост домаћих предузећа. Евентуално започињање једног таквог посла, дало би и Србији и Русији огромне привредне шансе за сарадњу.
Да ли је тачно да је Русија изразила интерес за стратегију развоја енергетике Србије:
- Тачно је. Постигнут је договор да руском Министарству за индустрију и енергетику, односно министру Виктору Христенку, доставимо делове још незавршене енергетске стратегије Србије до 2015. године. Тај документ би руским компанијама омогућио да планирају инвестиције у нашу земљу. Морам да кажем да тамошње компаније приватизацију Беопетрола доживљавају као позитиван сигнал из Србије.
Израда стратегије развоја енергетике Србије:
- Одмах после усвајања закона о енергетици на ред долази стратегија развоја. Када кажем одмах, мислим да је то следећи важан документ који треба усвојити, али временски термин не бих могао да прецизирам. Рецимо, до нове године. Што се тиче садржаја стратегије, она обухвата стање у енергетском сектору Србије крајем 2002. године и то по секторима потрошње, затим опште стање у енергетским секторима, ресурсима, као и ограничења у раду, пословању и развоју. У њој су дефинисани и општи и специфични циљеви дугорочног развоја енергетике Србије и то у оквиру одрживог привредно-економског развоја Србије, са циљевима, односно политиком заштите животне средине и енергетске ефикасности. Струја је поскупела и просечна цена киловат-сата за све потрошаче у Србији достигла је ниво од око 3,7 евро центи. До последњег поскупљења цена је износила 3,3 евро цента. Ако крајем године евро у Србији достигне вредност од 80 динара, киловат-сат ће поново бити враћен на цену од 3,3 цента где је био и 1. јула. Како изаћи из тог зачараног круга и како да ЕПС достигне цену од оних 4,6 евро центи са којима би изашао на "зелену грану":
- Електрична енергија требало је да поскупи још 1. априла ове године. Сматрам се лично одговорним за то што се то није десило тада, јер сам мишљења да је прошло време када је електрична енергија била опште добро. То је сада роба која има своју тржишну вредност и сви се морамо навићи на ту чињеницу и уважавати је. Цена електричне енергије мора да буде реална, она која ће ЕПС-у омогућити најпре просту репродукцију, затим модернизацију, проценат за екологију, а на крају и за одрживи развој. Можемо да бежимо од тога колико год хоћемо, али ће реални рачун морати да се плати кад тад. Убеђен сам да је за све нас најбоље ако што пре почнемо да уважавамо ту чињеницу и електричну енергију почнемо да плаћамо у реалном износу. Струја је уместо робе која има тржишну цену, постала средство за политичко поткусуривање, а њено коштање се потеже као аргумент за личне промоције и стицање јефтиних политичких поена. Истина је, међутим, само једна. Струја у Србији и даље има једну од најнижих цена. Електрична енергија мора да има реалну цену, а онај ко не може да плати треба да буде обухваћен социјалним програмом. ЕПС мора да се врати на ниво добре и профитабилне компаније из деведесетих година, када је од извоза своје робе држави доносио више од 100 милиона долара девизног прилива. Све указује на то да структура производних капацитета ЕПС, њен геостратешки положај у региону и стручност запослених, могу то и да остваре. Сигурно је, међутим, да је то немогуће са садашњом ценом. Моје су амбиције да представницима Владе објасним да је боље да ЕПС пуни буџет из којег ћемо финансирати социјалу, него да из буџета плаћамо ЕПС. Што се тиче питања инфлационог ротирања достигнутог ценовног нивоа, ја ћу остати при ставу да цена киловат-сата на крају године мора имати пројектовани ниво.
Могућност изградње још једног новог производног капацитета у ЕПС-у:
- Из мог претходног одговора потпуно је јасно да ЕПС сада нема финансијских могућности за изградњу било каквог производног објекта. Србија је и у овом тренутку увозник електричне енергије, али захваљујући благородним временским приликама, тај ниво увоза није тако велики ове године.
У јавности је често присутно спорење између приватних власника бензинских станица и НИС и поред тога што им национална нафтна компанија уступа рафинеријске капацитете и то за прераду нафте коју увозе приватници. Да ли су приватници, како то тврде, заиста оштећени и како на структури једног литра бензина изгледа рачуница колико ко добија од малопродајне цене:
- Зарада власника приватних бензинских станица не може се прецизно израчунати, а не бих желео да се бавим спекулацијама. На висину зараде утиче низ фактора, од којих су најважнији локација објеката, број запослених, секундарни асортиман, односно продавница, ресторан, перионица, продаја уља и мазива. Оно што бих желео да истакнем јесте то да се основна зарада бензинских станица, свуда у свету, заснива управо на том, такозваном додатном асортиману. То је условило и праксу стандардизовања изгледа бензинских пумпи великих нафтних компанија. Свуда у свету је, а нарочито у овом сегменту о коме говоримо, уобичајена појава глобализације. Зато тамо и не постоје "приватне" бензинске станице у оваквом облику као код нас, већ су велике нафтне компаније те које дају свој бренд приватницима.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи