Самарџић-Марковић је приликом обиласка штандова невладиних организација на Тргу Републике, на манифестацији приређеној поводом Међународног дана волонтера, истакла да се нацрт поменуте стратегије налази у фази припреме и додала да ће оквиру тог документа бити потпуније сагледан положај и могућности младих у Србији.
Став ресорног министарства је да се волонтерски рад препозна као један од највреднијих у друштву преко којег ће омладина бити склоњена са улица и усмерена на један позитиван и користан правац, указала је она и најавила да ће од наредне године сваког 5. децембра бити организована додела награде најбољем волонтеру.
Самарџић-Марковић је навела да Министарство омладине и спорта подржава доношење закона који би регулисао волонтерски рад и статус волонтера у Србији, уз објашњење да би тим законом добровољни ангажман требало да буде признат као врста приправничког рада.
Директор Народне канцеларије председника Републике Србије Татјана Пашић нагласила је да је ова канцеларија једина државна институција која реализује програм волонтирања студената који имају могућност да кроз активности Канцеларије науче нове вештине и знања.
За две године кроз Народну канцеларију прошло је више од 300 волонтера, студената завршних година Филозофског, Дефектолошког, Правног и Факултета политичких наука.
Истраживања у Србији показала су да су потребе за волонтерским радом велике, да не постоји одговарајући правни оквир за ангажовање и заштиту волонтера, нити одговарајуће дугорочније структуре за координацију волонтера, а да најчешће волонтирају управо млади и жене.
Волонтеризам се недовољно вреднује у Србији, нарочито као радно искуство. Веома је слабо изражена свест о томе да су волонтери често високо образовани људи, стручњаци у пензији и други који могу да обављају низ различитих послова.
Министарство омладине и спорта, кроз процес развоја Националне стратегије за младе, односно кроз рад Тематске групе за активно учешће, управо анализира баријере и потенцијална решења у развоју волонтеризма у нашој земљи.
До развоја волонтеризма неће доћи без улагања ресурса, енергије и рада. Потребна је и одговарајућа инфраструктура коју морају подржати све заинтересоване стране: од цивилног друштва, приватног сектора до државе на националном, али и регионалним или локалним нивоима.
Такође, треба обезбедити заједничко разумевање концепта волонтеризма, који не подразумева стажирање које је обавезно, већ добровољни ангажман који има јасну корист за заједницу или друштво у целини.
Генерална скупштина Уједињених нација је 1985. године прогласила 5. децембар за Међународни дан волонтера, као подсећање на дан када је 1970. створен Програм УН за волонтере.