П:
О:
Читај ми
Србија води историјску битку за очување Косова у свом саставу
Нови Сад,
23. новембар 2007.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница истакао је у Новом Саду да Србија данас води историјску битку за очување свог територијалног интегритета и суверенитета како би у свом саставу сачувала Косово и Метохију, и поновио да Косово јесте, да је било и да ће заувек бити Србија.
Званични сајт Владе Србије преноси говор Војислава Коштунице са отварања нове зграде Библиотеке Матице српске у Новом Саду у целини.
"Поштовани домаћини и гости ове лепе свечаности, уважени чланови Матице српске, госпође и господо,
Посебно ми је задовољство што могу данас да вам пожелим успешан почетак рада Матичине библиотеке у новој згради, изграђеној заједничким прегнућем Владе Србије и Извршног већа Војводине, уз допринос из средстава Националног инвестиционог плана.
Осим што у овој прилици може послужити као пример сложног рада и паметног улагања у националну културу, Матица српска је била и остаје једна од најстаријих и најзначајнијих установа српског народа уопште.
У исто време, она је живи пример улоге коју стрпљиво и мудро негована традиција може одиграти када је реч о напретку, па често и о опстанку једне нације и њене државе.
Поред непроцењивог учинка на пољу развоја науке и културе свог народа, школовања и помагања његових најдаровитијих изданака или бриге о уметничким вредностима у периоду дугом скоро два века, многи нараштаји матичара огромно су допринели очувању и неговању српске писмености у најширем значењу те речи. При томе је улога Библиотеке Матице српске увек била од највећег и незаменљивог значаја.
После наших манастирских ризница, а пре свих хиландарске, Библиотека Матице српске једна је од најстаријих српских библиотека, која се на поузданим темељима средњовековне традиције развила у институцију од највећег националног значаја.
Данас је прилика да се подсетимо на то како је Библиотека, убрзо после оснивања Матице српске, међу првим поклонима примила драгоцене примерке од филозофа Атанасија Стојковића, професора и ректора Универзитета у Харкову у Русији, где је предавао и први писац Устава Србије из 1805. године Теодор Филиповић, односно Божа Грујовић. Своје личне библиотеке завештали су јој епископ будимски и бачки Платон Атанацковић и Сава Поповић Текелија, да би потом била обогаћена даровима највећих имена српске писане речи - Вука Караџића и Петра Петровића Његоша.
Данас је Матичина библиотека место на којем се чува највећа збирка старе и ретке српске књиге између 15. и 18. века, колекција која има више од 670 старих рукописних књига и јединствена збирка српских периодичних публикација из периода 18. и 19. века. Са преко три милиона примерака, разрађеном мрежом размене са стотинама других библиотека из више од 50 земаља, са модерном електронском опремом и стручним кадром од 150 запослених у изванредним новим просторијама, Библиотека Матице српске данас није само понос Новог Сада, Војводине и Србије, него једна од водећих установа своје врсте у нашем делу Европе.
Није случајно што су Матица и њена библиотека као место чувања националне културе настали управо на северу, у пештанској дијаспори, где су се затекли давно избегли Срби. Ту, где су превладавали други народи, а говорило се и писало страним језицима, оснивачи Матице и њене Библиотеке најдубље су и најбоље доживели вредности српског језика и предања, као и сав значај њиховог неговања.
Поштовани пријатељи,
Као што је на јужном крају своје постојбине српски народ на историјска искушења одговарао чувањем идеје државе, на другом свом, северном крају, то је чинио јачањем институција, неговањем језика и школства. То је разлог да, према античкој парадигми, Нови Сад, седиште Матице српске, с правом буде назван српском Атином.
Различита је била борба, али исти циљ. Сва снага српског народа у Војводини, од времена пада српске деспотовине до уједињења 1918. године, била је усмерена на обнову државности, која најбоље и једино може да гарантује заштиту српског језика, народних обичаја и предања, предачке вере, као и истинско здравље и благостање породица и појединаца. У овој борби велики допринос дала је и Матица српска.
Библиотека, као и сама Матица српска и наш најстарији часопис, Летопис Матице српске, заиста су верни сведоци времена и историје српског народа. Нека тако остане у будућности, на добро свих грађана Србије.
Стало ми је, госпође и господо, да и у данашњој свечаној прилици, поменем тешкоћу са којом су Србија и сви њени грађани у овом тренутку драматично суочени. Као што вам је свима познато, наша земља данас води историјску битку за свој територијални интегритет и суверенитет, како би у свом саставу сачувала Косово и Метохију. Нека ми буде допуштено да, на начин који је у складу са приликом и окружењем, изнесем неке од разлога који оправдавају нашу свакодневну борбу да спречимо комадање Србије. Послужићу се, дакле, речима, писца и књижевног критичара Зорана Мишића. Ево како је Мишић, иначе стари сарадник Матице, разумевао појам косовског опредељења.
Он каже "није ли косовско опредељење увек било једно исто опредељење које нас је нагонило да се боримо за тобоже " изгубљену ствар" у тренуцима када је цео свет веровао да нам нема спаса? Нисмо ли управо у таквим тренуцима...долазили до најпуније потврде свога постојања?" У овом Мишићевом тексту од пре пола века стоји важна мисао да се од када постојимо тврди да је Косово изгубљена ствар. А ми вековима увек изнова доказујемо истину, коју смо као народ запечатили у новом Уставу, да Косово јесте, да је било и да ће заувек бити Србија.
Поштовани пријатељи, госпође и господо,
Честитајући вам на досадашњем успешном раду Библиотеке Матице српске и њеном скоро двовековном чувању огња српске научне и књижевне мисли, изражавам наду да ће и нараштаји који долазе наставити да поштују и негују исте оне вредности које су заступали оснивачи Матице. Управо у овоме и јесте најдубљи смисао појма традиције. Делујући у том духу, отварањем нове зграде Библиотеке ми данас само испуњавамо завештање њених оснивача, према којем ће у Библиотеку сви "слободан приступ имати и књиге читати моћи".
Уверен у то да ћете, захваљујући између осталог и побољшаним условима у новој згради, наставити да, као и до сада, обављате драгоцени посао "српске матице", имам част да вам пренесем поздраве Владе Србије и изразим најбоље жеље за срећан рад".
"Поштовани домаћини и гости ове лепе свечаности, уважени чланови Матице српске, госпође и господо,
Посебно ми је задовољство што могу данас да вам пожелим успешан почетак рада Матичине библиотеке у новој згради, изграђеној заједничким прегнућем Владе Србије и Извршног већа Војводине, уз допринос из средстава Националног инвестиционог плана.
Осим што у овој прилици може послужити као пример сложног рада и паметног улагања у националну културу, Матица српска је била и остаје једна од најстаријих и најзначајнијих установа српског народа уопште.
У исто време, она је живи пример улоге коју стрпљиво и мудро негована традиција може одиграти када је реч о напретку, па често и о опстанку једне нације и њене државе.
Поред непроцењивог учинка на пољу развоја науке и културе свог народа, школовања и помагања његових најдаровитијих изданака или бриге о уметничким вредностима у периоду дугом скоро два века, многи нараштаји матичара огромно су допринели очувању и неговању српске писмености у најширем значењу те речи. При томе је улога Библиотеке Матице српске увек била од највећег и незаменљивог значаја.
После наших манастирских ризница, а пре свих хиландарске, Библиотека Матице српске једна је од најстаријих српских библиотека, која се на поузданим темељима средњовековне традиције развила у институцију од највећег националног значаја.
Данас је прилика да се подсетимо на то како је Библиотека, убрзо после оснивања Матице српске, међу првим поклонима примила драгоцене примерке од филозофа Атанасија Стојковића, професора и ректора Универзитета у Харкову у Русији, где је предавао и први писац Устава Србије из 1805. године Теодор Филиповић, односно Божа Грујовић. Своје личне библиотеке завештали су јој епископ будимски и бачки Платон Атанацковић и Сава Поповић Текелија, да би потом била обогаћена даровима највећих имена српске писане речи - Вука Караџића и Петра Петровића Његоша.
Данас је Матичина библиотека место на којем се чува највећа збирка старе и ретке српске књиге између 15. и 18. века, колекција која има више од 670 старих рукописних књига и јединствена збирка српских периодичних публикација из периода 18. и 19. века. Са преко три милиона примерака, разрађеном мрежом размене са стотинама других библиотека из више од 50 земаља, са модерном електронском опремом и стручним кадром од 150 запослених у изванредним новим просторијама, Библиотека Матице српске данас није само понос Новог Сада, Војводине и Србије, него једна од водећих установа своје врсте у нашем делу Европе.
Није случајно што су Матица и њена библиотека као место чувања националне културе настали управо на северу, у пештанској дијаспори, где су се затекли давно избегли Срби. Ту, где су превладавали други народи, а говорило се и писало страним језицима, оснивачи Матице и њене Библиотеке најдубље су и најбоље доживели вредности српског језика и предања, као и сав значај њиховог неговања.
Поштовани пријатељи,
Као што је на јужном крају своје постојбине српски народ на историјска искушења одговарао чувањем идеје државе, на другом свом, северном крају, то је чинио јачањем институција, неговањем језика и школства. То је разлог да, према античкој парадигми, Нови Сад, седиште Матице српске, с правом буде назван српском Атином.
Различита је била борба, али исти циљ. Сва снага српског народа у Војводини, од времена пада српске деспотовине до уједињења 1918. године, била је усмерена на обнову државности, која најбоље и једино може да гарантује заштиту српског језика, народних обичаја и предања, предачке вере, као и истинско здравље и благостање породица и појединаца. У овој борби велики допринос дала је и Матица српска.
Библиотека, као и сама Матица српска и наш најстарији часопис, Летопис Матице српске, заиста су верни сведоци времена и историје српског народа. Нека тако остане у будућности, на добро свих грађана Србије.
Стало ми је, госпође и господо, да и у данашњој свечаној прилици, поменем тешкоћу са којом су Србија и сви њени грађани у овом тренутку драматично суочени. Као што вам је свима познато, наша земља данас води историјску битку за свој територијални интегритет и суверенитет, како би у свом саставу сачувала Косово и Метохију. Нека ми буде допуштено да, на начин који је у складу са приликом и окружењем, изнесем неке од разлога који оправдавају нашу свакодневну борбу да спречимо комадање Србије. Послужићу се, дакле, речима, писца и књижевног критичара Зорана Мишића. Ево како је Мишић, иначе стари сарадник Матице, разумевао појам косовског опредељења.
Он каже "није ли косовско опредељење увек било једно исто опредељење које нас је нагонило да се боримо за тобоже " изгубљену ствар" у тренуцима када је цео свет веровао да нам нема спаса? Нисмо ли управо у таквим тренуцима...долазили до најпуније потврде свога постојања?" У овом Мишићевом тексту од пре пола века стоји важна мисао да се од када постојимо тврди да је Косово изгубљена ствар. А ми вековима увек изнова доказујемо истину, коју смо као народ запечатили у новом Уставу, да Косово јесте, да је било и да ће заувек бити Србија.
Поштовани пријатељи, госпође и господо,
Честитајући вам на досадашњем успешном раду Библиотеке Матице српске и њеном скоро двовековном чувању огња српске научне и књижевне мисли, изражавам наду да ће и нараштаји који долазе наставити да поштују и негују исте оне вредности које су заступали оснивачи Матице. Управо у овоме и јесте најдубљи смисао појма традиције. Делујући у том духу, отварањем нове зграде Библиотеке ми данас само испуњавамо завештање њених оснивача, према којем ће у Библиотеку сви "слободан приступ имати и књиге читати моћи".
Уверен у то да ћете, захваљујући између осталог и побољшаним условима у новој згради, наставити да, као и до сада, обављате драгоцени посао "српске матице", имам част да вам пренесем поздраве Владе Србије и изразим најбоље жеље за срећан рад".
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...