Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије Горан Весић упутио је данас позив италијанским компанијама да се јаве на тендере и укључе у пројекте обнове и изградње саобраћајне инфраструктуре у Србији, истичући да се наша земља убрзано развија и да је право место за инвестирање.
П:
О:
Читај ми
Изградња саобраћајне инфраструктуре шанса за италијанске компаније
Београд/Трст,
24. мај 2024.
Весић је на округлом столу "Инфраструктура–одрживост и иновација" одржаном у оквиру Пословног форума Италија–Србија „Зелена транзиција: нове прилике за билатералну сарадњу“ у Трсту, представио најзначајније пројекте који се раде или се њихов почетак ускоро очекује, као и најважније резултате српске економије, која последњих година бележи континуирани раст.
Министар је, указујући на то да је управо Трст симбол српско-италијанског пријатељства, истакао да је Србија прошле године у област инфраструктуре из републичког буџета уложила 3,8 милијарди евра, а ове године четири милијарде евра, по чему је лидер на Западном Балкану.
Учешће фиксних инвестиција у номиналном износу БДП-а у 2023. години је било веће од 23 одсто, од чега је седам одсто ниво државних инвестиција. Посебно смо задовољни што имамо највећи прилив страних директних инвестиција на Западном Балкану, већи од свих других земаља региона заједно, рекао је министар.
Он је изнео податак да је кумулативни раст БДП-а од 2000. до 2023. године износио укупно 12 одсто, док је само прошле године, према проценама Републичког завода за статистику, тај раст био 2,5 одсто.
Отуда су, како је нагласио, очекивања да Србија ове године има раст БДП-а 3,4 одсто, док су процене раста ММФ-а за 2025. и 2026. годину између 4 и 5 одсто годишње.
Укупан БДП Србије износи 69,5 милијарди евра, а све друге земље Западног Балкана укупно имају БДП од 67 милијарди евра. План је да до 2027. године наш БДП вреди 100 милијарди евра. Чак 63 одсто свих страних директних инвестиција на Западном Балкану долази у Србију. У 2022. години укупан износ инвестиција у Србији износио је 4,4 милијарде евра, у 2023. години 4,5 милијарди евра, а ове године очекујемо још већи прилив, истакао је Весић.
Министар је подсетио на то да је Србија прошле године изменила неке од важних закона, уводећи у прописе управо принцип одрживости, који је постао основ када је реч и о грађевинској индустрији.
Према његовим речима, од 2028. године сви грађевински пројекти у Србији ће се радити у БИМ технологији, а од 2026. године важиће принцип који подразумева да се свима који раде према принципима зелене градње омогући поврат доприноса за грађевинско земљиште у износу од 10 одсто.
Сви који граде више од 10.000 квадрата мораће да граде према принципима зелене градње, рекао је министар и нагласио да Србија тако подстиче еколошке материјале, градњу која је заснована на одрживости и заштити животне средине.
Он је додао да Министарство на чијем је челу посебну пажњу посвећује електромобилности, па је закон предвидео да при изградњи резиденцијалних или стамбених објеката, обавезно буде обезбеђен одређен број места за електропуњаче.
Весић је посебно навео да ће, након завршеног тендера, на ауто-путевима и брзим саобраћајницама бити постављено 320 електропуњача, а да су тај посао добиле српска компанија "Itech" у сарадњи са три италијанске компаније.
Министар је подсетио и на то да је обавеза да пумпе на четири места за гориво имају један електропуњач.
Такође, он је напоменуо да је уведена и обавеза да се поседује сертификат о енергетским својствима зграда, што значи да у наредних 10 година неће бити купопродаје без енергетских пасоша, што је тренд и у Европи.
Весић је истакао да је Србија посебан акценат ставила на изградњу пруга и да тренутно имамо 76 километара брзих пруга.
До краја године пустићемо у саобраћај још 108 километара брзе пруге према Мађарској. Очекујемо да распишемо тендер за изградњу 230 километара брзе пруге Београд–Ниш и позивамо вас да на њему учествујете. Очекујемо да током јуна распишемо тендер за претквалификацију, а током јуна ће у Привредној комори Србије (ПКС) бити организован састанак за све европске компаније заинтересоване да учествују у изградњи, поручио је Весић.
Министар је додао да Србија са ЕУ наставља изградњу нових 135 километара пруге према Северној Македонији, као и да је са Владом Грчке договорена градња пруге од Солуна до Скопља.
То, како је рекао, значи да ће у наредних десетак година, када пројекат буде готов, једна од најбржих пруга у Европи бити управо она између Будимпеште и Атине, дуга 1.521 километар.
Поред тога, радимо пруге према суседима, очекујемо да са ЕУ ускоро распишемо тендер за обнову пруге према Црној Гори, градимо пругу Београд–Сарајево, као што ћемо градити пругу према Румунији. Италијанске компаније које имају искуства са извођењем радова на железници могу да дођу до тих послова, указао је Весић.
Министар је навео и да у оквиру пројекта "Запловимо Србијом", следи неколико пројеката обнове и изградње лука, где такође постоји простор за италијанске компаније.
Такође, он је рекао да ће ове године у Србији бити завршено 166 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, а до 2026. године и нових 487 километара.
Сада имамо приближно 1.000 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, а посебно радимо на томе да то буду паметни путеви. Имамо идеју да поставимо соларне панеле дуж ауто-путева, да почнемо да производимо струју на путевима и пругама, објаснио је министар.
Весић је поновио да се Србија убрзано развија јер се Влада определила да више улаже у инфраструктуру, како би привреда боље радила.
Очекујемо да заиста велики број италијанских компанија дође да ради на нашим новим пројектима. Добродошли сте у Србију, имате добар имиџ у Србији. Италијански привредници су навикли да раде са српским компанијама. Потпуно смо отворени за сарадњу и зато вас позивам да дођете у Србију, поручио је Весић.
Аутор:
Танјуг
-
Београд/Баку, 26. јул 2024.Проширење сарадње са Азербејџаном у области културе
-
Ваљево, 26. јул 2024.Реконструкција Опште болнице Ваљево по светским стандардима
-
Београд, 26. јул 2024.Унапређење сарадње са УК у области развоја ИКТ
-
Београд, 26. јул 2024.Декарбонизација енергетског сектора уз очување енергетске...
-
Београд, 26. јул 2024.Сарадња са УНДП на убрзаном развоју телекомуникација и јавног...
-
Београд/Баку, 26. јул 2024.Билатерални односи са Азербејџаном на изузетно високом нивоу
-
Београд/Требиње, 26. јул 2024.Унапређење сарадње са Требињем у више области
-
Београд/Баку, 25. јул 2024.Унапређење односа са Азербејџаном у области рада и запошљавања
-
Београд/Бањалука, 25. јул 2024.Финансијска подршка за пројекте очувања српског националног и...
-
Београд, 25. јул 2024.Продубљивање сарадње са Алжиром у сфери јавног информисања и...