П:
О:
Читај ми
Опада број сеоских домаћинстава у Србији
Београд,
9. јул 2004.
На територији централне Србије и АП Војводине има више од 2,5 милиона домаћинстава, од којих 59 одсто живи у градским насељима, показују најновији подаци пописа из 2002. године.
Помоћник директора Завода за статистику Републике Србије Владимир Станковић навео је на конференцији за новинаре да се драстично променила структура пописа, јер је све већи број самачких домаћинстава и домаћинстава са два члана.
Он је рекао да се у односу на попис из 1991. године, стопа раста броја домаћинстава смањила за 5,5 одсто, и додао да је 1991. године према попису било 15 одсто самачких домаћинстава, а да је сада тај удео порастао на 20 одсто.
Према његовим речима, удео домаћинстава са два члана се од 1991. године од 23 одсто повећао на 25 одсто према резултатима најновијег пописа, а алармантно је и смањење просечног броја чланова по домаћинству које је сада испод три члана.
Станковић је рекао да овај пад просечног броја чланова домаћинстава показује механички одлив становника у иностранство и свођење домаћинстава на ужи породични састав.
Он је упозорио на то да ће у наредном попису, уколико се овакав тренд настави, доминирати самачка домаћинства, и нагласио да укупан број ових домаћинстава у Србији износи приближно 435 хиљада, што је "изузетан скок" од 68 одсто од последњег пописа и говори о старости наше популације.
На територији Београда, готово да су изједначена самачка домаћинства, са 24,8 одсто од укупног броја, са домаћинствима са два члана, којих има 25,6 одсто.
Број газдинстава у Србији је за 184 хиљаде мањи него у време последњег пописа, када их је било 980 хиљада.
Највећи број домаћинстава забележен је у Пчињском и Рашком округу, док је на северу Војводине забележен најмањи број домаћинстава.
Он је рекао да се у односу на попис из 1991. године, стопа раста броја домаћинстава смањила за 5,5 одсто, и додао да је 1991. године према попису било 15 одсто самачких домаћинстава, а да је сада тај удео порастао на 20 одсто.
Према његовим речима, удео домаћинстава са два члана се од 1991. године од 23 одсто повећао на 25 одсто према резултатима најновијег пописа, а алармантно је и смањење просечног броја чланова по домаћинству које је сада испод три члана.
Станковић је рекао да овај пад просечног броја чланова домаћинстава показује механички одлив становника у иностранство и свођење домаћинстава на ужи породични састав.
Он је упозорио на то да ће у наредном попису, уколико се овакав тренд настави, доминирати самачка домаћинства, и нагласио да укупан број ових домаћинстава у Србији износи приближно 435 хиљада, што је "изузетан скок" од 68 одсто од последњег пописа и говори о старости наше популације.
На територији Београда, готово да су изједначена самачка домаћинства, са 24,8 одсто од укупног броја, са домаћинствима са два члана, којих има 25,6 одсто.
Број газдинстава у Србији је за 184 хиљаде мањи него у време последњег пописа, када их је било 980 хиљада.
Највећи број домаћинстава забележен је у Пчињском и Рашком округу, док је на северу Војводине забележен најмањи број домаћинстава.
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић