П:
О:
Читај ми
Опада број сеоских домаћинстава у Србији
Београд,
9. јул 2004.
На територији централне Србије и АП Војводине има више од 2,5 милиона домаћинстава, од којих 59 одсто живи у градским насељима, показују најновији подаци пописа из 2002. године.
Помоћник директора Завода за статистику Републике Србије Владимир Станковић навео је на конференцији за новинаре да се драстично променила структура пописа, јер је све већи број самачких домаћинстава и домаћинстава са два члана.
Он је рекао да се у односу на попис из 1991. године, стопа раста броја домаћинстава смањила за 5,5 одсто, и додао да је 1991. године према попису било 15 одсто самачких домаћинстава, а да је сада тај удео порастао на 20 одсто.
Према његовим речима, удео домаћинстава са два члана се од 1991. године од 23 одсто повећао на 25 одсто према резултатима најновијег пописа, а алармантно је и смањење просечног броја чланова по домаћинству које је сада испод три члана.
Станковић је рекао да овај пад просечног броја чланова домаћинстава показује механички одлив становника у иностранство и свођење домаћинстава на ужи породични састав.
Он је упозорио на то да ће у наредном попису, уколико се овакав тренд настави, доминирати самачка домаћинства, и нагласио да укупан број ових домаћинстава у Србији износи приближно 435 хиљада, што је "изузетан скок" од 68 одсто од последњег пописа и говори о старости наше популације.
На територији Београда, готово да су изједначена самачка домаћинства, са 24,8 одсто од укупног броја, са домаћинствима са два члана, којих има 25,6 одсто.
Број газдинстава у Србији је за 184 хиљаде мањи него у време последњег пописа, када их је било 980 хиљада.
Највећи број домаћинстава забележен је у Пчињском и Рашком округу, док је на северу Војводине забележен најмањи број домаћинстава.
Он је рекао да се у односу на попис из 1991. године, стопа раста броја домаћинстава смањила за 5,5 одсто, и додао да је 1991. године према попису било 15 одсто самачких домаћинстава, а да је сада тај удео порастао на 20 одсто.
Према његовим речима, удео домаћинстава са два члана се од 1991. године од 23 одсто повећао на 25 одсто према резултатима најновијег пописа, а алармантно је и смањење просечног броја чланова по домаћинству које је сада испод три члана.
Станковић је рекао да овај пад просечног броја чланова домаћинстава показује механички одлив становника у иностранство и свођење домаћинстава на ужи породични састав.
Он је упозорио на то да ће у наредном попису, уколико се овакав тренд настави, доминирати самачка домаћинства, и нагласио да укупан број ових домаћинстава у Србији износи приближно 435 хиљада, што је "изузетан скок" од 68 одсто од последњег пописа и говори о старости наше популације.
На територији Београда, готово да су изједначена самачка домаћинства, са 24,8 одсто од укупног броја, са домаћинствима са два члана, којих има 25,6 одсто.
Број газдинстава у Србији је за 184 хиљаде мањи него у време последњег пописа, када их је било 980 хиљада.
Највећи број домаћинстава забележен је у Пчињском и Рашком округу, док је на северу Војводине забележен најмањи број домаћинстава.
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања
-
Београд, 2. октобар 2023.Србија поштује Резолуцију 1244 и учиниће све да се сачува мир
-
Београд, 28. септембар 2023.Међународни сусрет деце „Радост Европе” од 1. до 6. октобра у...
-
Београд, 19. септембар 2023.Број страдалих на путевима у јуну и јулу смањен за 37 одсто
-
Београд, 13. септембар 2023.Обележавање Дана српског јединства први пут ван граница Србије и...
-
Београд, 24. август 2023.Међународни сајам наоружања и војне опреме „ПАРТНЕР 2023“ од 25. до...