Заменик министра за дијаспору Александар Чотрић оценио је на конференцији за новинаре да је током последњих месеци положај Срба у Хрватској побољшан захваљујући споразуму који су српски представници у хрватском Сабору потписали са председником Владе Хрватске Ивом Санадером, али и указао на то да и даље нису испуњене све одредбе тог документа.
Током боравка у Хрватској, делегација Министарства разговарала је о проблемима Срба са државним секретаром Министарства спољних послова Хрватске Хијадетом Бишчевићем и са представницима Срба у хрватском Сабору, који су позитивно оценили рад Владе Србије, а нарочито Министарства за дијаспору.
Чотрић је навео да је у разговору са Бишчевићем указано на проблем повратка српских избеглица у Хрватску, који се одвија веома споро и то пре свега због приближно 800 оптужница које су подигнуте против Срба због наводног учешћа у ратним злочинима, као и због непоштовања рокова за обнову порушених српских кућа и повраћај станарског права и друге одузете имовине.
Он је истакао да је током билатералних разговора закључено да се односи између СЦГ и Хрватске крећу узлазном линијом и да је Влада Србије опредељена за политику добросуседства и регионалне сарадње. Заменик министра је изразио очекивање да ће Хрватска укинути визни режим за грађане Србије и Црне Горе, с обзиром на то да је он само суспендован до 31. децембра, док је наша земља укинула визе за грађане Хрватске.
Током сусрета истакнута је важност решавања мањинских питања и обезбеђивања положаја мањинских заједница у Хрватској и СЦГ, који је у складу са стандардима Европске уније. Чотрић је нагласио да је споразум о заштити мањина, који би две земље требало да потпишсу и тако институционализују мањинска права, у завршној фази и изразио уверење да би овај документ требало да буде потписан до краја године.
Приликом посете Македонији, делегација је посетила председника Демократске партије Срба у Македонији и јединог српског посланика у Собрању Ивана Стоиљковића, који је пре неколико дана нападнут. Чотрић је подсетио на то да у Македонији живи приближно 40.000 Срба и да су они тек недавно поменути у Уставу. Уз оцену да је напад на Стојиљковића покушај застрашивања свих Срба у Македонији, он је изразио уверење да то неће негативно утицати на односе Србије и Македоније, тим пре што су представници две земље пре неколико дана потписали споразум о заштити права мањина.
Чотрић је навео да је Министарство данас упутило званичан предлог Дирекцији за путеве Републике Србије да се укину одредбе које обавезују власнике возила са страним таблицама да плаћају путарину, која је неколико пута већа од путарине коју плаћају власници возила са домаћим таблицама, јер то највише погађа наше људе који раде у иностранству.
Помоћник министра Миодраг Јакшић је, говорећи о резултатима посете Словенији и Мађарској, изразио забринутост због уставно-правног положаја Срба у Словенији, јер се у уставу ове земље из 1991. године Срби не спомињу као национална мањина већ као етничка заједница. Такође, велики проблем у чије решавање мора да се укључи читава наша држава, јесте проблем Срба који су 1992. године избрисани из евиденције у Словенији, јер они немају никакав статус и никаква људска права, објаснио је Јакшић.
Када је реч о Мађарској, наша дијаспора у овој земљи је веома добро организована као национална мањина и тренутно покушава да добије свог представника у парламенту и на тај начин се укључи у политички живот Мађарске, рекао је Јакшић и подсетио на то да је са овом земљом потписан билатерални споразум о заштити мањина, који се у пракси не спроводи у потпуности.
Он је нагласио да је неопходно што хитније склопити билатерални уговор о културној, просветној и научној сарадњи са Мађарском, са посебним акцентом на мањинама. Због непостојања тог билатералног споразума тренутно је више од 40 значајних цркви и зграда које представљају културну баштину српског народа у веома лошем стању.
Чотрић је нагласио да је споразум о заштити мањина које би две земље требало да потпишу и Оно на чему Срби из дијаспоре инсистирају јесте то да званични државни представници наше земље прво разговарају са њима, а потом са представницима земље домаћина, јер ће на тај начин боље водити преговоре у њихову корист. институционализују мањинска права у завршној фази и изразио уврење да би то могло да се деси до краја године.